Јеврејима 4 – NSP & CRO

New Serbian Translation

Јеврејима 4:1-16

1Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:

„У гневу сам се тада заклео:

’Неће они ући у мој починак.’“

Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“

6А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:

„Данас, кад глас његов чујете,

тврда срца не будите.“

8Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.

12Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. 13Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.

Христос – наш Првосвештеник

14Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. 15Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. 16Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.

Knijga O Kristu

Hebrejima 4:1-16

Odmor za Božji narod

1Iako Božje obećanje da ćemo ući u mjesto njegova odmora još vrijedi, strahujte da se kome ne dogodi da onamo ne uspije ući. 2Jer ta Radosna vijest—da je Bog pripremio mjesto odmora—naviještena je nama baš kao što je bila naviještena i njima. Ali nije im koristila jer nisu vjerovali Bogu poput onih koji su ga poslušali. 3Jer samo mi koji vjerujemo možemo ući u mjesto njegova odmora. Za one koji nisu vjerovali Bog je rekao:

“Zato se u gnjevu zakleh:

‘Nikada neće ući u mjesto mojega odmora!’”4:3 Psalam 95:11.

Bog je ovo rekao, iako je njegovo djelo dovršeno otkako je stvorio svijet. 4A da je dovršeno, znamo jer se u Svetome pismu spominje sedmi dan: “Bog je sedmoga dana počinuo od svih djela koja je učinio.”4:4 Postanak 2:2. 5Ali na onomu mjestu veli: “Nikada neće ući u mjesto mojega odmora!”4:5 Psalam 95:7-11. 6Mjesto odmora je dakle tu da uđu oni koji trebaju ući. Ali kako oni koji su prvi čuli Radosnu vijest nisu ušli zbog nepokornosti Bogu, 7odredio je drugi dan za ulazak: “danas”. Objavio je to kroz Davida mnogo kasnije, kao što je već napisano:

“Čujete li danas Božji glas,

ne budite tvrda srca prema njemu.”4:7 Psalam 95:7-8.

8To novo mjesto odmora nije Kanaan u koji ih je uveo Jošua. Jer da je tako, Bog poslije ne bi govorio o novome danu odmora. 9Tako posebno mjesto odmora4:9 U grčkome: subotnji počinak. još očekuje Božji narod. 10Koji su već ušli, odmaraju se od svojeg posla, baš kao što je i Bog učinio nakon stvaranja. 11Trudimo se stoga ući u mjesto odmora da ne slijedimo uzor onih koji su propali zbog neposlušnosti.

12Jer Božja je riječ uistinu živa i djelotvorna. Oštrija je od dvosjeklog mača; prodire dotle da dijeli dušu od duha i zglobove od moždine te prosuđuje nakane i misli srca. 13Nema stvorenja koje bi se pred njom moglo skriti. Sve je golo i razotkriveno pod pogledom Boga, kojemu ćemo morati položiti račun.

Krist je naš Veliki svećenik

14Isus, Božji Sin, naš je Veliki svećenik koji je otišao na nebo. Držimo se stoga svoje vjere. 15Taj naš Veliki svećenik razumije naše slabosti jer je i sam proživio iste kušnje kao i mi premda im nikad nije popustio i zgriješio. 16Priđimo dakle hrabro prijestolju milostivoga Boga. Primit ćemo milostivu i milosrdnu pomoć u trenucima kad nam bude potrebna.