1Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и сам облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. 2Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. 3Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, 4зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.
5Зато улазећи у свет, Христос говори:
„Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато тело приправио;
6у жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7Тада рекох: ’Ево, долазим,
да извршим вољу твоју, Боже,
јер је тако написано за мене у свитку.’“
8Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). 9Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. 10А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда.
11Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. 13Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. 14Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. 15А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:
16„Ово је савез који ћу склопити са њима,
након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихова срца,
и уписаћу их у њихов ум,
17и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“
18А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.
Надмоћност вере
Подстицање на истрајност
19Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.
26Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. 27За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. 28Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. 29А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? 30Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ 31Страшно је пасти у руке живога Бога!
32Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. 33С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. 34Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. 35Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.
36Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.
37„Јер још мало, врло мало,
па ће доћи онај који долази,
и неће закаснити.
38А мој праведник ће живети од вере,
а ако ли одступи,
моја душа неће уживати у њему.“
39А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.
