1Од Павла, сужња ради Христа Исуса, и од брата Тимотеја, нашем сараднику, вољеном Филимону, 2сестри Апфији, и нашем саборцу Архипу, као и целој цркви која се окупља у твоме дому.
3Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
4Увек захваљујем своме Богу кад те спомињем у својим молитвама. 5Слушам, наиме, о твојој љубави коју имаш према целом Божијем народу и о твојој вери у Господа Исуса. 6Молим се да твоје учешће у заједничкој вери постане делотворно кроз дубље разумевање сваког благослова који имамо у нашем заједништву с Христом. 7Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, брате, што си окрепио срца светих.
Павлова молба за Онисима
8Стога, имам пуну слободу у Христу да ти заповедим шта си дужан да чиниш. 9Али зато што те волим радије ћу те молити, такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ ради Христа. 10Молим те за моје дете Онисима, коме сам постао духовни отац у тамновању. 11Он ти је некад био некористан, али сада је и теби и мени постао користан1,11 Име Онисим значи користан. Павле је употребио игру речи да нагласи како је одбегли роб постао користан кад је прихватио Христа.. 12Шаљем ти га натраг, њега, срце моје. 13Хтео сам да га задржим код себе да ми уместо тебе послужи за време мог тамновања ради Радосне вести. 14Ипак, нисам ништа хтео да чиним без твога пристанка, да твоје добро дело не буде од морања, него од добре воље. 15Јер можда је баш зато и био одвојен од тебе на кратко, да би га добио заувек, 16али не више као роба, него много више од роба, као вољеног брата. Он је и мени нарочито драг, али је теби дражи, и као човек и као брат у Господу.
17Према томе, ако ме сматраш за друга, прихвати га као мене самог. 18Ако те је оштетио или ти нешто дугује, то стави на мој рачун. 19Ја, Павле, лично потписујем: ја ћу платити; да не помињем да и себе самог дугујеш мени. 20Да, брате, хајде да од тебе имам какве користи ради Господа; окрепи моје срце у Христу.
21Ово сам ти написао уздајући се у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више од онога што тражим.
22Уједно ми припреми гостинску собу, јер се надам да ћу вам посредством ваших молитава бити дарован.
23Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ ради Христа Исуса, 24и моји сарадници Марко, Аристарх, Димас и Лука.
25Милост Господа нашег Исуса Христа са вашим духом.
1Paul, a prisoner of Christ Jesus, and Timothy our brother,
To Philemon our dear friend and fellow worker – 2also to Apphia our sister and Archippus our fellow soldier – and to the church that meets in your home:
3Grace and peace to you1:3 The Greek is plural; also in verses 22 and 25; elsewhere in this letter ‘you’ is singular. from God our Father and the Lord Jesus Christ.
Thanksgiving and prayer
4I always thank my God as I remember you in my prayers, 5because I hear about your love for all his holy people and your faith in the Lord Jesus. 6I pray that your partnership with us in the faith may be effective in deepening your understanding of every good thing we share for the sake of Christ. 7Your love has given me great joy and encouragement, because you, brother, have refreshed the hearts of the Lord’s people.
Paul’s plea for Onesimus
8Therefore, although in Christ I could be bold and order you to do what you ought to do, 9yet I prefer to appeal to you on the basis of love. It is as none other than Paul – an old man and now also a prisoner of Christ Jesus – 10that I appeal to you for my son Onesimus,1:10 Onesimus means useful. who became my son while I was in chains. 11Formerly he was useless to you, but now he has become useful both to you and to me.
12I am sending him – who is my very heart – back to you. 13I would have liked to keep him with me so that he could take your place in helping me while I am in chains for the gospel. 14But I did not want to do anything without your consent, so that any favour you do would not seem forced but would be voluntary. 15Perhaps the reason he was separated from you for a little while was that you might have him back for ever – 16no longer as a slave, but better than a slave, as a dear brother. He is very dear to me but even dearer to you, both as a fellow man and as a brother in the Lord.
17So if you consider me a partner, welcome him as you would welcome me. 18If he has done you any wrong or owes you anything, charge it to me. 19I, Paul, am writing this with my own hand. I will pay it back – not to mention that you owe me your very self. 20I do wish, brother, that I may have some benefit from you in the Lord; refresh my heart in Christ. 21Confident of your obedience, I write to you, knowing that you will do even more than I ask.
22And one thing more: prepare a guest room for me, because I hope to be restored to you in answer to your prayers.
23Epaphras, my fellow prisoner in Christ Jesus, sends you greetings.
24And so do Mark, Aristarchus, Demas and Luke, my fellow workers.
25The grace of the Lord Jesus Christ be with your spirit.
