1Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. 12Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. 13Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.
14Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. 15Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ 16Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. 17А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.
Слава Божијег народа
18Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. 19Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. 20Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади 21да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.
22Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. 23И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. 24Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? 25Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.
26Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. 27Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. 28Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. 29Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. 30А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.
Божија љубав у Исусу Христу
31Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? 32Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? 33Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! 34Ко ће их осудити? Христ Исус који је умро, и поврх тога васкрсао – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! 35Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36Јер овако пише у Светом писму:
„Због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.“
37Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. 38Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, 39ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.
Жизнь в Духе
1Теперь тем, кто находится в единении с Исой аль-Масихом, нет никакого осуждения. 2Потому что Закон Духа, дающего жизнь через единение с Исой аль-Масихом, освободил меня8:2 Или: «тебя». от закона греха и смерти. 3То, что не в силах был сделать Закон, не способный перебороть нашу греховную природу, сделал Всевышний. Он послал Своего (вечного) Сына в теле, подобном греховному человеческому телу, и осудил грех, сделав Его тело жертвой за наши грехи. 4Всевышний сделал это для того, чтобы справедливые требования Закона были исполнены в нас, живущих не по греховной природе, а по Духу.
5Живущие по греховной природе думают о том, чего хочет эта природа, а живущие по Духу – о том, чего желает Дух. 6Мысли, исходящие от греховной природы, ведут к смерти, а мысли, исходящие от Духа – к жизни и миру. 7Греховный образ мыслей враждебен Аллаху. Он не подчиняется Закону Аллаха, да и не может подчиняться. 8Поэтому живущие под властью греховной природы не могут угодить Аллаху.
9Но если Дух Аллаха живёт в вас, то вы уже находитесь не под властью греховной природы, а под властью Духа. А в ком нет Духа аль-Масиха, тот и не принадлежит Ему. 10Если же в вас живёт аль-Масих, то хотя ваше тело и смертно из-за греха, дух ваш жив8:10 Или: «а Дух ведёт к жизни»., так как вы были оправданы. 11Если в вас живёт Дух Того, Кто воскресил Ису из мёртвых, то Воскресивший из мёртвых Ису оживит Духом Своим, живущим в вас, и ваши смертные тела.
12Поэтому, братья, мы не должники греховной природы, чтобы жить так, как она нам диктует. 13Если вы живёте так, как вам диктует греховная природа, вы погибнете. Если же вы Духом умерщвляете её действия, то будете жить. 14Потому что все, кем руководит Дух Аллаха, являются сынами Всевышнего. 15Вы получили не дух рабства, чтобы опять жить в страхе, а Духа усыновления, Которым мы и обращаемся к Всевышнему: «Дорогой Отец!» 16Дух Аллаха свидетельствует вместе с нашим духом8:16 Или: «свидетельствует нашему духу». о том, что мы дети Всевышнего. 17А если мы Его дети, то и наследники Аллаха, которые наследуют Его благословения вместе с аль-Масихом. Ведь если мы страдаем вместе с Ним, то вместе с Ним будем и прославлены.
Будущая слава
18Я считаю, что наши нынешние страдания ничего не значат в сравнении с той славой, которая ожидает нас в будущем. 19Ведь всё творение с нетерпением ожидает того дня, когда Всевышний прославит Своих сынов, 20потому что всё творение было подчинено состоянию безысходности не по своей воле, а по воле Того, Кто подчинил его8:20 См. Нач. 3:14-19.. Но у творения есть надежда на 21освобождение от власти тления, чтобы обрести ту же славную свободу, что и дети Всевышнего.
22Мы знаем, что всё творение до сих пор стонет и мучается, как женщина при родах8:22 Ср. Мат. 24:8 со сноской., 23и не только оно, но и мы, получившие Духа как залог того, что нас ожидает8:23 Букв.: «…мы, имея первые плоды Духа»., тоже внутренне стонем, с нетерпением ожидая полного усыновления – искупления наших тел. 24В этой надежде мы и спасены. Но надежда не бывает направлена на то, что уже видимо; если что-то уже видимо, то на что же надеяться? 25Мы надеемся на то, чего не видим, и терпеливо этого ожидаем.
26Также и Дух помогает нам при всей нашей слабости. Мы не знаем даже, о чём нам следует молиться, но Дух Сам ходатайствует за нас вздохами, которые не могут быть выражены словами. 27Тот, Кто исследует сердца8:27 То есть Аллах. См. 3 Цар. 8:39; Иер. 17:9-10; Заб. 7:10; Мудр. 15:11., знает о чём просит Дух, потому что Дух ходатайствует за святой народ Аллаха в согласии с волей Самого Аллаха.
Любовь Аллаха к верующим
28Мы знаем, что Аллах всё обращает во благо для тех, кто любит Его и кого Он призвал по Своему замыслу. 29Потому что кого Он заранее узнал, тех и предопределил быть подобными образу8:29 Ср. Нач. 1:26-27. Своего (вечного) Сына, чтобы Иса стал Первенцем8:29 В древние времена первенец занимал самое высокое положение в семье после отца (см. Нач. 49:3) и принадлежал Аллаху (см. Исх. 13:2, 12-13). Таким же образом Иса имеет уникальные отношения с Аллахом и занимает самое высокое положение среди верующих. среди множества братьев. 30А кого Аллах предопределил, тех Он и призвал, а кого призвал, тех и оправдал, а кого оправдал, тех и прославил8:30 Прославил – с точки зрения Аллаха это уже свершившийся факт, так как Он это предназначил в Своей воле..
31Что же нам сказать об этом? Если Аллах за нас, то кто против нас? 32Тот, Кто не пожалел Своего (вечного) Сына, но отдал Его за всех нас, разве не дарует с Ним и всего остального? 33Кто будет обвинять избранных Аллахом? Если Аллах их оправдывает, 34кто может осудить? Иса аль-Масих, Который умер, но воскрес и сейчас находится по правую руку от Аллаха, ходатайствует за нас. 35И если мы терпим скорбь или трудности, преследования или голод, наготу, опасность или угрозу казни, то значит ли это, что аль-Масих разлюбил или покинул нас? Конечно же нет! Написано:
36«Ради Тебя мы постоянно находимся на грани смерти,
и смотрят на нас, как на овец перед бойней»8:36 Заб. 43:23..
37Но мы одерживаем величайшую победу над всем этим благодаря Тому, Кто полюбил нас. 38И я уверен, что ни смерть, ни жизнь, ни ангелы, ни демоны, ни настоящее, ни будущее, ни силы, 39ни высота, ни глубина – ничто во всём творении не может отлучить нас от любви Аллаха, которую мы имеем в единении с Исой аль-Масихом, нашим Повелителем!
