Ослобођење од служења Закону
1Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? 2Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. 3Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. 4Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је васкрсао из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. 5Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. 6Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом.
Закон и грех
7Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ 8Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. 9Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, 10те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. 11Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. 12Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.
13Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.
14Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. 15Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. 16А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. 18Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. 19Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. 20Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја сам, већ грех који станује у мени. 21Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. 22Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. 23Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. 24Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? 25Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!
Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
婚姻关系的例子
1弟兄姊妹，我现在对那些熟悉律法的人说：你们难道不知道律法只在人活着的时候管辖人吗？ 2比方说，一个妇人结了婚，只要丈夫还在世，她就受律法的约束要与丈夫在一起。如果丈夫死了，她就脱离了与丈夫的婚姻关系。 3丈夫还活着的时候，她若与别的男人发生性关系，便算淫妇。丈夫若死了，她就脱离了与丈夫的婚姻关系，即使改嫁，也不是淫妇。
4我的弟兄姊妹，同样，你们借着基督的身体向着律法也死了，使你们可以归于那位从死里复活的基督，好为上帝结果子。 5从前我们受自己罪恶本性7:5 “罪恶本性”希腊文是“肉体”，以下皆用相同译法。的控制，因律法而激发的罪恶欲望在我们身上发作，以致结出死亡的果子。 6但现在，我们既然向着一度捆绑我们的律法死了，就脱离了律法的控制，能够以圣灵所赐的新样式，而不是以拘守教条的旧样式事奉上帝。
律法使人知罪
7那么，我们可以说律法本身是罪吗？当然不是！没有律法，我们就不知道什么是罪。律法若不说“不可贪心”，我就不知道什么是贪心。 8然而，罪却趁机利用诫命在我里面生出各种贪念，因为没有律法，罪是死的。 9我没认识律法之前是活的，但律法来了之后，罪就活了，而我却死了。 10我发现那本来要使人活的诫命反而叫我死， 11因为罪利用诫命趁机引诱我，而且借着诫命杀了我。
12其实律法是圣洁的，诫命也是圣洁、公义、良善的。 13既然如此，难道是良善的诫命叫我死吗？当然不是！是罪借着良善的诫命叫我死。这样，罪借着诫命叫我死就显出它实在是邪恶至极！
善恶相争
14我们知道律法是属灵的，我却属乎肉体，已经卖给罪做奴隶了。 15我不明白自己的所作所为，因为我想做的，我做不到；而我憎恨的恶事，我偏偏去做！ 16既然我不想做的，我反倒去做，我就得承认律法是好的。 17其实那并不是我做的，而是住在我里面的罪做的。 18我也知道，在我的罪恶本性里面毫无良善，我有行善的心愿，却没有行善的力量。 19我想行善，却不能行；我不想作恶，反倒去作。 20如果我不想做的，我反倒去做，这就不是我自己做的，而是住在我里面的罪做的。
21因此，我发现一个律：我想行善的时候，恶就不放过我。 22按着我里面的意思7:22 “里面的意思”希腊文是“里面的人”。，我喜爱上帝的律。 23然而，我发觉在我身体内另有一个律和我心中的律作战，将我俘虏，使我服从身体内犯罪的律。 24我真是苦啊！谁能救我脱离这个被死亡控制的身体呢？ 25感谢上帝，祂借着我们的主耶稣基督救了我！这样看来，我的内心服从上帝的律法，但我罪恶的本性却服从犯罪的律。
