Мртви греху, а живи Богу
1Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? 2Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? 3Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? 4Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христ устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. 5Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог васкрсења. 6Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. 7Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. 8Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. 9Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. 10Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.
11Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. 12Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. 13Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. 14Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.
Робови праведности
15Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако! 16Или, зар не знате да када се предате некоме на ропску покорност, ви сте у ствари робови ономе коме се покоравате – било греху који води у смрт, било послушности која води к праведности? 17Али, хвала Богу што сте од срца послушали оно учење коме сте поверени, иако сте некад били робови греха. 18Пошто сте, дакле, ослобођени греха, постали сте слуге праведности. 19Говорим свакодневним језиком због слабости ваше природе. Као што сте некад предали своје удове да служе нечистоти и безакоњу, што води к све већем безакоњу, тако сада предајте своје удове да служе праведности, што води к посвећењу. 20Јер, када сте робовали греху, били сте слободни од праведности. 21И какву сте корист имали од тога, чега се данас стидите? Исход тога је смрт. 22А сада, пошто сте ослобођени греха, те служите Богу, имате добит која се огледа у посвећењу Богу, а крајњи исход је живот вечни. 23Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је вечни живот у нашем Господу Христу Исусу.
Moc hříchu je zlomena
1Co z toho plyne pro nás? Že máme setrvávat v hříchu, abychom mu dali příležitost udělit nám ještě větší milost? 2Ovšemže ne! Náš dřívější bezbožný život přece již zanikl, jak by mohl ještě pokračovat? 3Kdo se bytostně spojil s Kristem, má účast jak na jeho životě, tak hlavně na jeho smrti, 4-5jak vyznáváme ponořením do vody při křtu; vždyť je to výraz definitivního rozchodu s dřívějším životem. Současně však jako za Kristovou smrtí následovalo vzkříšení – je to počátek úplně nového života, nové existence. 6-7Víme přece, že naše dřívější „já“ bylo ukřižováno s Kristem. Aby se vymanilo z nadvlády zla, muselo zemřít, protože jen mrtvý je mimo jeho dosah. 8-9Když jsme tedy své „já“ nechali s Kristem zemřít, musí teď být na nás vidět, že žijeme docela jiný život. 10Kristus zemřel proto, aby jednou provždy zničil zlo, jímž člověk dává smrti právo nad sebou. Když potom vstal z mrtvých, je už smrt proti němu bezmocná, na jeho život má nárok pouze Bůh. 11I vy tedy – jestliže jste zemřeli hříchu a jste spojeni s Ježíšem Kristem – se zlem teď nemáte nic společného a váš život patří jedině Bohu.
Být křesťanem znamená být v Boží službě
12Zlo už nesmí nabýt vrchu ve vašem jednání. 13Nestůjte znovu v jeho službách, ale dejte se plně k dispozici Bohu, aby vás mohl užívat jako své nástroje v šíření dobra. 14Ne už zákon, nýbrž Boží slitování nás zavazuje k dokonalému životu! 15To ovšem neznamená, že bychom si nyní mohli dovolit cokoliv. 16Komu se totiž dáváme do služeb, tomu jsme zavázáni poslušností. Povolíme-li zlu, stane se naším pánem a to vede ke smrti; anebo budeme poslouchat Boha – a pak budeme žít bezhříšně. 17-18Bohu díky za to, že vy jste byli vysvobozeni z nevolnictví zla, když jste se přiklonili ke Kristovu učení a rozhodli se žít bezúhonně. 19Přiblížím vám to ještě jinak: kdysi jste své tělo propůjčovali pochybným požitkům a nevázaným zábavám, takže jste žili nezřízeně. Teď se tedy celou svou osobností oddávejte novému bezúhonnému životu, který by nehyzdila žádná skvrna. 20Dokud jste se řídili svými choutkami, byly vám nějaké mravní požadavky docela lhostejné. 21Teď se za to stydíte, a co jste z toho měli tenkrát? Stejně to vše končí smrtí. 22Teď jste však vůči zlu svobodni a dali jste se do Božích služeb. A co z toho máte? Život bez poskvrny už v přítomnosti a život věčný před sebou. 23Hřích dává svou odplatu – smrt; Bůh dává jako projev své milosti věčný život. Získáváme ho prostřednictvím našeho Pána, Ježíše Krista.
