Књига Четврта
Псалми 90–106
Псалам 90
Молитва Мојсија, човека Божијега.
1О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
