Књига Четврта
Псалми 90–106
Псалам 90
Молитва Мојсија, човека Божијега.
1О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
卷四：詩篇90—106
第 90 篇
上帝與世人
上帝的僕人摩西的祈禱。
1主啊，
你是我們世世代代的居所。
2群山尚未誕生，
大地和世界還未形成，
從亙古到永遠，你是上帝。
3你叫人歸回塵土，
說：「世人啊，歸回塵土吧。」
4在你眼中，
千年如一日，又如夜裡的一更。
5你像急流一般把世人沖走，
叫他們如夢消逝。
他們像清晨的嫩草，
6清晨還生機盎然，
傍晚就凋謝枯萎。
7你的怒氣使我們滅亡，
你的憤怒使我們戰抖。
8你知道我們的罪惡，
對我們隱秘的罪瞭若指掌。
9我們活在你的烈怒之下，
一生就像一聲歎息飛逝而去。
10我們一生七十歲，
強壯的可活八十歲，
但人生最美好的時光也充滿勞苦和愁煩，
生命轉瞬即逝，
我們便如飛而去。
11誰明白你憤怒的威力？
有誰因為明白你的烈怒而對你心存敬畏呢？
12求你教導我們明白人生有限，
使我們做有智慧的人。
13耶和華啊，我還要苦候多久呢？
求你憐憫你的僕人。
14求你在清晨以慈愛來滿足我們，
使我們一生歡喜歌唱。
15你使我們先前經歷了多少苦難和不幸的歲月，
求你也賜給我們多少歡樂的歲月。
16求你讓僕人們看見你的作為，
讓我們的後代看見你的威榮。
17願主——我們的上帝恩待我們，
使我們所做的亨通，
使我們所做的亨通。
