Псалам 77
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
1Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5Мислим на минуле дане
и године давне.
6Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.
11Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
Psalm 77
For the director of music. For Jeduthun. A psalm of Asaph.
1I cried out to God for help.
I cried out to God to hear me.
2When I was in trouble, I looked to the Lord for help.
During the night I lifted up my hands in prayer.
But I refused to be comforted.
3God, I remembered you, and I groaned.
I thought about you, and I became weak.
4You kept me from going to sleep.
I was so troubled I couldn’t speak.
5I thought about days gone by.
I thought about the years of long ago.
6I remembered how I used to sing praise to you in the night.
I thought about it, and here is what I asked myself.
7“Will the Lord turn away from us forever?
Won’t he ever show us his kindness again?
8Has his faithful love disappeared forever?
Has his promise failed for all time?
9Has God forgotten to help us?
Has he held back his tender love because he was angry?”
10Then I thought, “Here is what gives me hope.
For many years the Most High God showed how powerful he is.
11Lord, I will remember what you did.
Yes, I will remember your miracles of long ago.
12I will spend time thinking about everything you have done.
I will consider all your mighty acts.”
13God, everything you do is holy.
What god is as great as our God?
14You are the God who does miracles.
You show your power among the nations.
15With your mighty arm you set your people free.
You set the children of Jacob and Joseph free.
16God, the water of the Red Sea saw you.
It saw you and boiled up.
The deepest waters were stirred up.
17The clouds poured down rain.
The skies rumbled with thunder.
Lightning flashed back and forth like arrows.
18Your thunder was heard in the windstorm.
Your lightning lit up the world.
The earth trembled and shook.
19Your path led through the Red Sea.
You walked through the mighty waters.
But your footprints were not seen.
20You led your people like a flock.
You led them by the hands of Moses and Aaron.
