Псалам 74
Асафова поучна песма.
1Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
Psalm 74
A maskilTitle: Probably a literary or musical term of Asaph.
1O God, why have you rejected us forever?
Why does your anger smolder against the sheep of your pasture?
2Remember the nation you purchased long ago,
the people of your inheritance, whom you redeemed—
Mount Zion, where you dwelt.
3Turn your steps toward these everlasting ruins,
all this destruction the enemy has brought on the sanctuary.
4Your foes roared in the place where you met with us;
they set up their standards as signs.
5They behaved like men wielding axes
to cut through a thicket of trees.
6They smashed all the carved paneling
with their axes and hatchets.
7They burned your sanctuary to the ground;
they defiled the dwelling place of your Name.
8They said in their hearts, “We will crush them completely!”
They burned every place where God was worshiped in the land.
9We are given no signs from God;
no prophets are left,
and none of us knows how long this will be.
10How long will the enemy mock you, God?
Will the foe revile your name forever?
11Why do you hold back your hand, your right hand?
Take it from the folds of your garment and destroy them!
12But God is my King from long ago;
he brings salvation on the earth.
13It was you who split open the sea by your power;
you broke the heads of the monster in the waters.
14It was you who crushed the heads of Leviathan
and gave it as food to the creatures of the desert.
15It was you who opened up springs and streams;
you dried up the ever-flowing rivers.
16The day is yours, and yours also the night;
you established the sun and moon.
17It was you who set all the boundaries of the earth;
you made both summer and winter.
18Remember how the enemy has mocked you, Lord,
how foolish people have reviled your name.
19Do not hand over the life of your dove to wild beasts;
do not forget the lives of your afflicted people forever.
20Have regard for your covenant,
because haunts of violence fill the dark places of the land.
21Do not let the oppressed retreat in disgrace;
may the poor and needy praise your name.
22Rise up, O God, and defend your cause;
remember how fools mock you all day long.
23Do not ignore the clamor of your adversaries,
the uproar of your enemies, which rises continually.
