Псалам 74
Асафова поучна песма.
1Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
