Псалам 71
1У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
