Псалми 7 – NSP & NVI-PT

New Serbian Translation

Псалми 7:1-17

Псалам 7

Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца.

1Господе, Боже мој,

у теби је моје уточиште,

спаси ме, избави,

од свих који ме гоне,

2да ми душу као лав не раздеру,

растргну ме, а спаса ни од кога.

3Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,

ако сам руке своје неправдом окаљао,

4ако сам пријатељу злом узвратио,

а противника без разлога пљачкао,

5нека ме непријатељ гони и сустигне,

нека живот мој на земљу згази,

а славу моју у прашину баци. Села

6У свом гневу устани, Господе,

дигни се на бес мојих душмана,

пробуди се, у помоћ ми дођи,

јер ти си свој суд заказао.

7Нека се збор народа скупи око тебе,

па над њима владај са висина.

8Господ суди народима,

суди ми, Господе, по праведности

и непорочности мојој.

9Бог је праведан,

он испитује и срца и нутрину;

нека дође крај злу опаких,

а праведнога ти учврсти.

10Бог је мој штит,

он спасава исправног у срцу.

11Бог је праведни судија,

сваког дана Бог гнев свој излива.

12А за оног ко се не покаје,

он ће свој мач наоштрити,

и лук свој запети, уперити;

13таквом спрема оружје смртно,

стреле своје прави запаљиве.

14Ето, опаки је злом бременит,

зачиње невољу, а рађа превару.

15Копа јаму, издуби је,

и пада у јаму коју је начинио.

16Невоља његова нека му се на главу врати,

насиље његово нека му на теме падне.

17Хвалићу Господа ради његове праведности,

славићу песмом име Господа Свевишњег!

Nova Versão Internacional

Salmos 7:1-17

Salmo 7

Confissão de Davi, que ele cantou ao Senhor acerca de Cuxe, o benjamita.

1Senhor, meu Deus, em ti me refugio;

salva-me e livra-me de todos os que me perseguem,

2para que, como leões, não me dilacerem nem me despedacem,

sem que ninguém me livre.

3Senhor, meu Deus, se assim procedi,

se nas minhas mãos há injustiça,

4se fiz algum mal a um amigo

ou se poupei7.4 Ou explorei sem motivo o meu adversário,

5persiga-me o meu inimigo até me alcançar,

no chão me pisoteie e aniquile a minha vida,

lançando a minha honra no pó. Pausa

6Levanta-te, Senhor, na tua ira;

ergue-te contra o furor dos meus adversários.

Desperta-te, meu Deus! Ordena a justiça!

7Reúnam-se os povos ao teu redor.

Das alturas reina sobre eles.

8O Senhor é quem julga os povos.

Julga-me, Senhor, conforme a minha justiça,

conforme a minha integridade.

9Deus justo, que sondas a mente e o coração dos homens,

dá fim à maldade dos ímpios

e ao justo dá segurança.

10O meu escudo está nas mãos de Deus,

que salva o reto de coração.

11Deus é um juiz justo,

um Deus que manifesta cada dia o seu furor.

12Se o homem não se arrepende,

Deus afia a sua espada,

arma o seu arco e o aponta,

13prepara as suas armas mortais

e faz de suas setas flechas flamejantes.

14Quem gera a maldade concebe sofrimento

e dá à luz a desilusão.

15Quem cava um buraco e o aprofunda

cairá nessa armadilha que fez.

16Sua maldade se voltará contra ele;

sua violência cairá sobre a sua própria cabeça.

17Darei graças ao Senhor por sua justiça;

ao nome do Senhor Altíssimo cantarei louvores.