Псалам 7
Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца.
1Господе, Боже мој,
у теби је моје уточиште,
спаси ме, избави,
од свих који ме гоне,
2да ми душу као лав не раздеру,
растргну ме, а спаса ни од кога.
3Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,
ако сам руке своје неправдом окаљао,
4ако сам пријатељу злом узвратио,
а противника без разлога пљачкао,
5нека ме непријатељ гони и сустигне,
нека живот мој на земљу згази,
а славу моју у прашину баци. Села
6У свом гневу устани, Господе,
дигни се на бес мојих душмана,
пробуди се, у помоћ ми дођи,
јер ти си свој суд заказао.
7Нека се збор народа скупи око тебе,
па над њима владај са висина.
8Господ суди народима,
суди ми, Господе, по праведности
и непорочности мојој.
9Бог је праведан,
он испитује и срца и нутрину;
нека дође крај злу опаких,
а праведнога ти учврсти.
10Бог је мој штит,
он спасава исправног у срцу.
11Бог је праведни судија,
сваког дана Бог гнев свој излива.
12А за оног ко се не покаје,
он ће свој мач наоштрити,
и лук свој запети, уперити;
13таквом спрема оружје смртно,
стреле своје прави запаљиве.
14Ето, опаки је злом бременит,
зачиње невољу, а рађа превару.
15Копа јаму, издуби је,
и пада у јаму коју је начинио.
16Невоља његова нека му се на главу врати,
насиље његово нека му на теме падне.
17Хвалићу Господа ради његове праведности,
славићу песмом име Господа Свевишњег!
