Псалам 62
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
Песнь 62
1Песнь Довуда, когда он был в Иудейской пустыне62:1 См. 1 Цар. 23–24; 2 Цар. 15:13–17:29..
2Всевышний, Ты – мой Бог!
Тебя с ранней зари я ищу.
Душа моя жаждет Тебя,
тело моё по Тебе томится
в краю сухом и бесплодном,
где нет воды.
3Я смотрел на Тебя в святилище
и видел силу Твою и славу.
4Уста мои будут славить Тебя,
потому что Твоя милость лучше жизни.
5Прославлю Тебя, пока я жив,
и руки во имя Твоё вознесу.
6Словно лучшими яствами душа моя насыщается,
и уста Тебя славят радостно,
7когда вспоминаю Тебя на ложе своём
и думаю в час ночной о Тебе,
8потому что Ты – моя помощь,
и в тени Твоих крыльев я возрадуюсь.
9Душа моя льнёт к тебе;
Ты правой рукой поддерживаешь меня.
10Те, кто желает моей смерти,
сойдут в нижний мир.
11От меча падут они,
став добычей шакалов.
12Царь же возликует о Всевышнем,
и все, кто клянётся Всевышним, восхвалят Его,
а уста лжецов умолкнут.