Псалам 55
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
1Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Salmo 55
Al director musical. Acompáñese con instrumentos de cuerda. Masquil de David.
1Escucha, oh Dios, mi oración;
no pases por alto mi súplica.
2¡Óyeme y respóndeme,
porque mis angustias me perturban!
Me aterran 3las amenazas del enemigo
y la opresión de los impíos,
pues me causan sufrimiento
y en su enojo me insultan.
4Se me estremece el corazón dentro del pecho,
y me invade un pánico mortal.
5Temblando estoy de miedo,
sobrecogido estoy de terror.
6¡Cómo quisiera tener las alas de una paloma
y volar hasta encontrar reposo!
7Me iría muy lejos de aquí;
me quedaría a vivir en el desierto. Selah
8Presuroso volaría a mi refugio,
para librarme del viento borrascoso
y de la tempestad.
9¡Destrúyelos, Señor! ¡Confunde su lengua!
En la ciudad solo veo contiendas y violencia;
10día y noche rondan por sus muros,
y dentro de ella hay intrigas y maldad.
11En su seno hay fuerzas destructivas;
de sus calles no se apartan la opresión y el engaño.
12Si un enemigo me insultara,
yo lo podría soportar;
si un adversario me humillara,
de él me podría yo esconder.
13Pero lo has hecho tú, un hombre como yo,
mi compañero, mi mejor amigo,
14a quien me unía una bella amistad,
con quien convivía en la casa de Dios.
15¡Que sorprenda la muerte a mis enemigos!
¡Que caigan vivos al sepulcro,
pues en ellos habita la maldad!
16Pero yo clamaré a Dios,
y el Señor me salvará.
17Mañana, tarde y noche
clamo angustiado, y él me escucha.
18Aunque son muchos los que me combaten,
él me rescata, me salva la vida
en la batalla que se libra contra mí.
19¡Dios, que reina para siempre,
habrá de oírme y los afligirá! Selah
Esa gente no cambia de conducta,
no tiene temor de Dios.
20Levantan la mano contra sus amigos
y no cumplen sus compromisos.
21Su boca es blanda como la manteca,
pero sus pensamientos son belicosos.
Sus palabras son más suaves que el aceite,
pero no son sino espadas desenvainadas.
22Encomienda al Señor tus afanes,
y él te sostendrá;
no permitirá que el justo caiga
y quede abatido para siempre.
23Tú, oh Dios, abatirás a los impíos
y los arrojarás en la fosa de la muerte;
la gente sanguinaria y mentirosa
no llegará ni a la mitad de su vida.
Yo, por mi parte, en ti confío.
