Псалам 45
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
1Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
