Књига Друга
Псалми 42–72
Псалам 42
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
1Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
