Псалам 39
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
1Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4„Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то сам учинио.
10Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
Psalm 39In Hebrew texts 39:1-13 is numbered 39:2-14.
For the director of music. For Jeduthun. A psalm of David.
1I said, ‘I will watch my ways
and keep my tongue from sin;
I will put a muzzle on my mouth
while in the presence of the wicked.’
2So I remained utterly silent,
not even saying anything good.
But my anguish increased;
3my heart grew hot within me.
While I meditated, the fire burned;
then I spoke with my tongue:
4‘Show me, Lord, my life’s end
and the number of my days;
let me know how fleeting my life is.
5You have made my days a mere handbreadth;
the span of my years is as nothing before you.
Everyone is but a breath,
even those who seem secure.39:5 The Hebrew has Selah (a word of uncertain meaning) here and at the end of verse 11.
6‘Surely everyone goes around like a mere phantom;
in vain they rush about, heaping up wealth
without knowing whose it will finally be.
7‘But now, Lord, what do I look for?
My hope is in you.
8Save me from all my transgressions;
do not make me the scorn of fools.
9I was silent; I would not open my mouth,
for you are the one who has done this.
10Remove your scourge from me;
I am overcome by the blow of your hand.
11When you rebuke and discipline anyone for their sin,
you consume their wealth like a moth –
surely everyone is but a breath.
12‘Hear my prayer, Lord,
listen to my cry for help;
do not be deaf to my weeping.
I dwell with you as a foreigner,
a stranger, as all my ancestors were.
13Look away from me, that I may enjoy life again
before I depart and am no more.’
