Псалам 35
Давидов.
1Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
Песнь 35
1Дирижёру хора. Песнь Давуда, раба Вечного.
2Грех побуждает нечестивого
из глубин его сердца;
он не боится Всевышнего.
3Льстит он себе в своих же глазах,
что ищет порок свой,
чтобы возненавидеть его35:3 Или: «Он так превозносит себя, что не видит порок свой, чтобы возненавидеть его»..
4Слова его уст полны беззакония и обмана;
он отрёкся от мудрости и не делает добра.
5Даже на ложе своём замышляет он беззаконие.
Он встал на недобрый путь
и не отвергает зла.
6Вечный, милость Твоя до небес,
до облаков Твоя верность!
7Праведность Твоя велика, как горы,
Твоя справедливость глубока, как бездна!
Вечный, Ты хранишь человека и зверя!
8Милость Твоя, Всевышний, драгоценна!
В тени Твоих крыл укрываются смертные.
9Пируют они от щедрот Твоего дома;
из реки отрад Твоих Ты их поишь.
10Ведь у Тебя источник жизни,
и жизнь наша полна света,
когда Ты даёшь Свой свет.
11Излей Свою милость на знающих Тебя,
праведность Свою – на правых сердцем.
12Да не наступит на меня нога гордеца;
да не изгонит меня рука нечестивого.
13Посмотри, как пали беззаконники:
повергнуты они и не могут подняться.
