Псалам 22
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
1Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8„У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
Psalm 22In Hebrew texts 22:1-31 is numbered 22:2-32.
For the director of music. To the tune of “The Doe of the Morning.” A psalm of David.
1My God, my God, why have you forsaken me?
Why are you so far from saving me,
so far from my cries of anguish?
2My God, I cry out by day, but you do not answer,
by night, but I find no rest.22:2 Or night, and am not silent
3Yet you are enthroned as the Holy One;
you are the one Israel praises.22:3 Or Yet you are holy, / enthroned on the praises of Israel
4In you our ancestors put their trust;
they trusted and you delivered them.
5To you they cried out and were saved;
in you they trusted and were not put to shame.
6But I am a worm and not a man,
scorned by everyone, despised by the people.
7All who see me mock me;
they hurl insults, shaking their heads.
8“He trusts in the Lord,” they say,
“let the Lord rescue him.
Let him deliver him,
since he delights in him.”
9Yet you brought me out of the womb;
you made me trust in you, even at my mother’s breast.
10From birth I was cast on you;
from my mother’s womb you have been my God.
11Do not be far from me,
for trouble is near
and there is no one to help.
12Many bulls surround me;
strong bulls of Bashan encircle me.
13Roaring lions that tear their prey
open their mouths wide against me.
14I am poured out like water,
and all my bones are out of joint.
My heart has turned to wax;
it has melted within me.
15My mouth22:15 Probable reading of the original Hebrew text; Masoretic Text strength is dried up like a potsherd,
and my tongue sticks to the roof of my mouth;
you lay me in the dust of death.
16Dogs surround me,
a pack of villains encircles me;
they pierce22:16 Dead Sea Scrolls and some manuscripts of the Masoretic Text, Septuagint and Syriac; most manuscripts of the Masoretic Text me, / like a lion my hands and my feet.
17All my bones are on display;
people stare and gloat over me.
18They divide my clothes among them
and cast lots for my garment.
19But you, Lord, do not be far from me.
You are my strength; come quickly to help me.
20Deliver me from the sword,
my precious life from the power of the dogs.
21Rescue me from the mouth of the lions;
save me from the horns of the wild oxen.
22I will declare your name to my people;
in the assembly I will praise you.
23You who fear the Lord, praise him!
All you descendants of Jacob, honor him!
Revere him, all you descendants of Israel!
24For he has not despised or scorned
the suffering of the afflicted one;
he has not hidden his face from him
but has listened to his cry for help.
25From you comes the theme of my praise in the great assembly;
before those who fear you22:25 Hebrew him I will fulfill my vows.
26The poor will eat and be satisfied;
those who seek the Lord will praise him—
may your hearts live forever!
27All the ends of the earth
will remember and turn to the Lord,
and all the families of the nations
will bow down before him,
28for dominion belongs to the Lord
and he rules over the nations.
29All the rich of the earth will feast and worship;
all who go down to the dust will kneel before him—
those who cannot keep themselves alive.
30Posterity will serve him;
future generations will be told about the Lord.
31They will proclaim his righteousness,
declaring to a people yet unborn:
He has done it!
