Псалми 18 – NSP & CARSA

New Serbian Translation

Псалми 18:1-50

Псалам 18

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:

1Волим те, Господе, моја снаго.

2Господе, стено моја,

тврђаво моја, избавитељу мој.

Мој Бог је мени стена,

где заклон налазим.

Штите мој, роже мог спасења,

заклоне мој, уточиште моје!

3Призваћу Господа славе предостојног,

и он ће ме спасти од мојих душмана.

4Смртна су се ужад сплела око мене,

ужаснут сам разорним рекама.

5Ужад су ме Света мртвих опколила,

смрт ме вреба са својим замкама.

6У невољи завапих Господу,

и повиках ка Богу својему.

Из свог храма глас је мој чуо,

мој вапај стиже до њега,

до његових ушију.

7Тад се земља уздрма, затресе,

задрхташе темељи планина,

стресоше се због његовог гнева.

8Дим се диже њему из ноздрва,

огањ пламти из његових уста,

жар угљени из њега избија.

9Он небеса пресави и сиђе,

под ногама густа му је тама.

10Херувима узјаха, полете,

и заплови на крилима ветра.

11Од таме начини око себе шатор,

сеницу за себе од тамних вода

и од облака тамних.

12Од сјаја пред њим прођоше облаци,

пљушти град и угаљ ужарени.

13Тада Господ загрме с небеса,

разлеже се глас Свевишњега,

град и угаљ ужарени.

14Стреле своје одапе и душмане расу,

бљесну муњама, у пометњу их баци.

15Кад си Господе почео да караш,

кад ти дах из ноздрва плану,

долине се водне показаше,

открише се темељи света.

16Руку пружи са висина, дохвати ме,

из вода ме моћних извуче,

17од моћног ме избави душмана,

и од оних јачих што ме мрзе.

18Навалише на мене у дан моје муке,

али Господ ми је био ослонац.

19Изведе ме на пространо место,

избави ме јер сам му по вољи.

20Господ ми по правди мојој плати,

награди ми чистоћу руку мојих,

21јер путеве Господње сачувах;

Богу своме ја нисам скривио.

22Судови његови сви су ми пред очима,

од одредби његових одвратио се нисам.

23Пред њим сам ја био беспрекоран,

сачувао сам себе од кривице,

24по правди ме је мојој Господ наградио,

руке су ми недужне пред његовим очима.

25Ти вернима исказујеш верност,

беспрекорнима узвраћаш поштењем.

26С чистима ти поступаш чисто,

а с опакима поступаш лукаво.

27Ти избављаш кротак народ,

а обараш поглед узносити.

28Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,

мој Бог моју таму расветљује.

29Јер са тобом ја разбијам чету,

с Богом мојим прескачем зидине.

30Пут је Божији беспрекоран,

реч је Господња у ватри прекаљена;

штит је свима што у њему уточиште траже.

31Јер ко је Бог осим Господа?

Ко је стена осим нашег Бога?

32Он је Бог који ме снагом опрема,

он пут мој чини беспрекорним.

33Даде ми ноге хитре ко у кошуте,

постави ме чврсто на висине.

34Руке моје учи војевању,

да лук бронзани натежем мишицама.

35Ти ми дајеш штит спасења свога,

десница ме твоја подупире,

твој одазив чини ме великим.

36Шириш тло под кораком мојим,

да ми ноге не би посрнуле.

37Душмане своје гоним и сустижем,

не враћам се док их не докрајчим.

38Разбијам их и не могу устати,

и падају под моје ноге.

39Ти ме опремаш снагом за битку,

и обараш пода мном моје противнике.

40Ти учини да душмани моји

реп свој подвију преда мном,

да мрзитеље своје искореним.

41Завапише, али им спаса нема ниоткуда;

Господу завапише, али он им не одговара.

42Измрвих их као прах пред ветар,

избацих их као блато са улица.

43Ти си ме избавио од сукоба с народом,

и поставио ме за главу пуцима.

Народ који нисам знао,

тај ми народ служи.

44Туђинци ми ласкају,

чим ме чују, они ме слушају.

45Туђинци губе срчаност,

из својих тврђава излазе дрхћући.

46Живео Господ! Благословена била стена моја!

Узвишен био Бог мога спасења!

47То је Бог што ме освећује,

он мени покорава народе;

48избавља ме од мојих душмана.

Над мојим си ме мрзитељима узвисио,

избавио ме од човека насилног.

49Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,

твоје ћу име песмом прослављати.

50Велико спасење даје своме цару;

исказује милост помазанику своме, Давиду,

и његовом потомству довека.

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Забур 18:1-15

Песнь 18

1Дирижёру хора. Песнь Давуда.

2Небеса провозглашают славу Аллаха,

о делах Его рук возвещает их свод;

3изо дня в день вещают они,

каждую ночь открывают знание.

4Хотя они не используют ни речи, ни слов,

и не издают ни звука,

5всё же их голос слышен по всей земле,

их слова – до краёв света.

В небесах Он поставил шатёр для солнца,

6и оно выходит, словно жених из спальни своей,

и, как атлет, радуется предстоящему забегу.

7Встаёт оно на одном краю небес

и совершает свой путь к другому краю,

и ничто от жара его не скрыто.

8Закон Вечного совершенен,

обновляет душу.

Заповеди Вечного непреложны,

умудряют простых.

9Наставления Вечного праведны,

радуют сердце.

Повеления Вечного лучезарны,

просветляют глаза.

10Страх Вечного чист,

пребывает вовеки.

Законы Вечного истинны,

все праведны.

11Они желаннее золота,

даже множества золота чистого;

слаще, нежели мёд,

нежели капли из сот.

12Раб Твой ими храним;

в соблюдении их большая награда.

13Кто к ошибкам своим не слеп?

От невольных проступков меня очисти

14и от сознательных грехов удержи Своего раба;

не дай им власти надо мной.

Тогда я буду непорочен

и чист от большого греха.

15Пусть слова моих уст и раздумья моего сердца

будут угодны Тебе, о Вечный,

моя Скала и мой Искупитель!