Псалам 17
Давидова молитва.
1Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10Срце им је постало бездушно17,10 Или: Својим салом су опточени – слика отврдлог срца у коме нема сажаљења.,
а уста им говоре узносито.
11Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
