Псалам 147
1Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3Он лечи срца уцвељених
и ране им превија.
4Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
Salmo 147
1¡Aleluya! ¡Alabado sea el Señor!
¡Cuán bueno es cantar salmos a nuestro Dios,
cuán agradable y justo es alabarlo!
2El Señor reconstruye Jerusalén
y reúne a los exiliados de Israel;
3restaura a los de corazón quebrantado
y cubre con vendas sus heridas.
4Él determina el número de las estrellas
y a todas ellas les pone nombre.
5Excelso es nuestro Señor, y grande su poder;
su entendimiento es infinito;
6El Señor sostiene a los pobres,
pero hace morder el polvo a los impíos.
7Cantad al Señor con gratitud;
cantad salmos a nuestro Dios al son del arpa.
8Él cubre de nubes el cielo,
envía la lluvia sobre la tierra
y hace crecer la hierba en los montes.
9Él alimenta a los ganados
y a las crías de los cuervos cuando graznan.
10El Señor no se deleita en los bríos del caballo,
ni se complace en la fuerza147:10 en la fuerza. Lit. en las piernas. del hombre,
11sino que se complace en los que le temen,
en los que confían en su gran amor.
12Alaba al Señor, Jerusalén;
alaba a tu Dios, oh Sión.
13Él refuerza los cerrojos de tus puertas
y bendice a los que en ti habitan.
14Él trae la paz a tus fronteras
y te sacia con lo mejor del trigo.
15Envía su palabra a la tierra;
su palabra corre a toda prisa.
16Extiende la nieve cual blanco manto,147:16 cual blanco manto. Lit. como lana.
esparce la escarcha cual ceniza.
17Deja caer el granizo como grava;
¿quién puede resistir sus ventiscas?
18Pero envía su palabra y lo derrite;
hace que el viento sople, y las aguas fluyen.
19A Jacob le ha revelado su palabra;
sus leyes y decretos a Israel.
20Esto no lo ha hecho con ninguna otra nación;
jamás han conocido ellas sus decretos.
¡Aleluya! ¡Alabado sea el Señor!
