Псалам 144
Давидов.
1Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточиште налазим
и који ми мој народ покорава.
3О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме из бујица
и из руку деце туђинаца;
8оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
