Псалам 142
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
1Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Salmo 142Sal 142 En el texto hebreo 142:1-7 se numera 142:2-8.
Masquil de David. Cuando estaba en la cueva. Oración.
1A voz en cuello, al Señor pido ayuda;
a voz en cuello, al Señor pido compasión.
2Ante él expongo mi queja;
ante él expreso mi angustia.
3Cuando ya no me queda aliento,
tú me muestras el camino.
Por la senda que transito
algunos me han tendido una trampa.
4Mira a mi derecha y ve:
nadie me tiende la mano.
No tengo dónde refugiarme;
por mí nadie se preocupa.
5A ti, Señor, te pido ayuda;
a ti te digo: «Tú eres mi refugio,
mi porción en la tierra de los vivientes».
6Atiende a mi clamor,
porque me siento muy débil;
líbrame de mis perseguidores,
porque son más fuertes que yo.
7Sácame de la prisión,
para que alabe yo tu nombre.
Los justos se reunirán en torno mío
por la bondad que me has mostrado.
