Псалам 141
Псалам Давидов.
1О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
