Псалам 141
Псалам Давидов.
1О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Salmo 141
Salmo de David.
1A ti clamo, Señor, ven pronto a mí.
Escucha mi voz cuando a ti clamo.
2Que suba a tu presencia mi oración
como una ofrenda de incienso,
mis manos levantadas
como el sacrificio de la tarde.
3Señor, ponme en la boca un centinela;
un guardia a la puerta de mis labios.
4No permitas que mi corazón se incline a la maldad
ni que sea yo cómplice de iniquidades;
no me dejes participar de banquetes
en compañía de malhechores.
5Que cuando el justo me castigue,
sea una muestra de amor;
que su reprensión sea bálsamo que mi cabeza no rechace,
pues mi oración siempre está en contra de las malas obras.
6Cuando sus gobernantes sean arrojados desde los despeñaderos,
sabrán que mis palabras eran bien intencionadas.
7Y dirán: «Así como se esparce la tierra
cuando en ella se abren surcos con el arado,
así se han esparcido nuestros huesos
a la orilla del sepulcro».141:7 sepulcro. Lit. Seol.
8Por eso tengo los ojos puestos en ti, mi Señor y Dios,
en ti busco refugio; no me dejes morir.
9Protégeme de las trampas que me tienden,
de las trampas que me tienden los malhechores.
10Que caigan los malvados en sus propias redes,
mientras yo salgo bien librado.
