Псалам 141
Псалам Давидов.
1О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Psalm 141
A psalm of David.
1I call to you, Lord, come quickly to me;
hear me when I call to you.
2May my prayer be set before you like incense;
may the lifting up of my hands be like the evening sacrifice.
3Set a guard over my mouth, Lord;
keep watch over the door of my lips.
4Do not let my heart be drawn to what is evil
so that I take part in wicked deeds
along with those who are evildoers;
do not let me eat their delicacies.
5Let a righteous man strike me – that is a kindness;
let him rebuke me – that is oil on my head.
My head will not refuse it,
for my prayer will still be against the deeds of evildoers.
6Their rulers will be thrown down from the cliffs,
and the wicked will learn that my words were well spoken.
7They will say, ‘As one ploughs and breaks up the earth,
so our bones have been scattered at the mouth of the grave.’
8But my eyes are fixed on you, Sovereign Lord;
in you I take refuge – do not give me over to death.
9Keep me safe from the traps set by evildoers,
from the snares they have laid for me.
10Let the wicked fall into their own nets,
while I pass by in safety.
