Псалам 137
1Седели смо тамо, поред река Вавилона
и плакали кад би се сетили Сиона.
2О тамошње смо врбе
повешали харфе своје,
3јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
мучитељи наши да се веселимо:
„Певајте нам песму о Сиону!“
4Како да певамо Господњу песму
у туђинској земљи?
5О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
заборављена била и десница моја!
6Језик ми се за непце слепио
ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
више него и најбољем своме!
7О, Господе, сети се Едомаца
што су на дан пада Јерусалима говорили:
„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
8О, ћерко вавилонска,
што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
онако како си чинила нама.
9Благо оном ко ти нејач зграби
и о стену смрска!
第 137 篇
被掳者的哀歌
1我们坐在巴比伦河畔,
想起锡安禁不住凄然泪下。
2我们把琴挂在柳树上。
3俘虏我们的人要我们唱歌,
掳掠我们的人要我们歌唱,说:
“给我们唱一首锡安的歌。”
4我们流落异邦,
怎能唱颂赞耶和华的歌呢?
5耶路撒冷啊,倘若我忘了你,
情愿我的右手无法再拨弄琴弦;
6倘若我忘了你,
不以你为我的至爱,
情愿我的舌头不能再歌唱。
7耶和华啊,
求你记住耶路撒冷沦陷时以东人的行径。
他们喊道:
“拆毁这城,把它夷为平地!”
8巴比伦城啊,
你快要灭亡了,
那向你以牙还牙为我们复仇的人有福了!
9那抓住你的婴孩摔在石头上的人有福了!