Псалам 122
Песма поклоничка. Давидова.
1Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
Песнь 122
Песнь восхождения.
1К Тебе поднимаю глаза свои,
Обитающий на небесах!
2Как глаза слуг смотрят на руку своего господина
и глаза служанки – на руку своей госпожи,
так наши глаза обращены на Вечного,
до тех пор, пока Он не смилуется над нами.
3Помилуй нас, Вечный, помилуй нас,
потому что мы долго терпели презрение.
4Долго мы терпели оскорбление от надменных
и презрение от гордых.
