Псалми 119 – NSP & BPH

New Serbian Translation

Псалми 119:1-176

Псалам 119

א Алеф

1Благо људима беспрекорног пута,

по Господњем Закону што живе.

2Благо онима што се држе његових прописа,

што га траже целим срцем;

3и неправду што не чине,

према стазама његовим што живе.

4Своје си нам одредбе ти дао

да би их се предано држали.

5О, када би моје стазе постојане биле,

да се твојих уредаба држим!

6Ја се онда застидео не би,

све заповести твоје кад бих разматрао.

7Честитог ћу срца хвалу теби дати,

кад правила праведности твоје будем научио.

8Држаћу се твојих уредаба,

а ти мене сасвим не напуштај!

ב Бет

9Како младић чистим пут свој да одржи?

Држећи се речи твоје.

10Тебе тражим целим срцем својим,

не дај ми да лутам од твојих заповести.

11Твоју реч сам у срце сакрио

да ти не бих сагрешио.

12О, Господе, благословен ти си!

Поучи ме својим уредбама.

13Уснама ја својим објављујем

сва правила уста твојих.

14Радујем се путу прописа твојих

као да је сваковрсно благо.

15На одредбе твоје мислим,

на путеве твоје пазим.

16Уживам у уредбама твојим,

забораву реч ти не дам.

ג Гимел

17Слузи своме благонаклон буди,

па да живим и реч твоју држим.

18Очи ми отвори, па да гледам

у чудеса твојега Закона.

19Ја сам дошљак на земљи,

заповести своје не скривај од мене.

20Сатире се душа моја,

јер за правилима твојим стално жуди.

21Ти бахате прекореваш, проклети су они

који застранише од заповести твојих.

22Скини с мене ругања и презир,

јер се твојих прописа ја држим.

23И главари заседају, против мене се договарају;

а твој слуга размишља о твојим уредбама.

24Да, прописи су твоји

уживања моја, саветници моји.

ד Далет

25Душа ми се с прашином слепила,

по својој ме речи ти оживи.

26Путеве сам своје изложио и ти си ме услишио,

поучи ме својим уредбама.

27Дај да схватим пут твојих одредби,

па да твоја чудеса разматрам.

28Од туге ми душа јеца,

по својој ме речи ти оснажи.

29Пут заблуде уклони од мене,

свој ми Закон милостиво даруј.

30Пут верности ја сам одабрао,

правила сам твоја пригрлио.

31Уз прописе твоје ја пријањам;

о, Господе, не дај да се осрамотим.

32Путем твојих заповести хитам,

јер ми за њих срце шириш.

ה Хе

33О, Господе, поучи ме путу својих уредаба,

да бих га се до краја држао.

34Проницљивост дај ми,

да твој Закон испуњавам

па да га се целим срцем држим.

35Дај да идем стазом заповести твојих,

јер је у њој моје уживање.

36Прописима твојим срце ми приклони,

а не нечасној добити.

37Очи моје ти окрени да пролазност не гледају,

на свом путу живот ми подари.

38Слузи своме реч своју испуни,

ону што си дао богобојазноме.

39Одагнај од мене презир од кога страхујем,

јер су твоја правила ваљана.

40Гле, за твојим одредбама чезнем,

оживи ме праведношћу својом!

ו Вав

41О, Господе, милост твоја нек на мене дође,

спасење твоје што си обећао;

42па да могу подругљивцу нешто да узвратим,

јер ја се у твоју реч поуздам.

43Не остављај уста моја сасвим без истине,

јер на твоја правила ја чекам;

44па твој Закон истрајно да држим,

све од века па до века;

45и да живим у пространој земљи,

јер твоје одредбе ја тражим;

46да сведочим ја прописе твоје,

пред царевима да се не постидим;

47уживаћу у заповестима твојим,

јер их волим;

48подићи ћу руке своје ка заповестима твојим, јер их волим;

уредбе ћу твоје да разматрам.

ז Зајин

49Сети се речи твоје за слугу твога

којом си ми ти улио наду.

50Она ми је у јаду утеха,

јер реч твоја живот мени чува.

51Силно ми се ругају бахати,

а ја од твога Закона не скрећем.

52На правила твоја давна мислим, Господе,

и њима се тешим!

53Спопада ме пламен срдње због злобника,

оних што твој Закон напуштају.

54Уредбе су твоје песме моје

у кући скитње моје.

55О, Господе, име твоје спомињем у ноћи,

да се држим ја твога Закона!

56И ово је моја обавеза:

да се држим твојих одредаба.

ח Хет

57Ја имам Господа,

одлучан сам да реч твоју држим.

58Преклињем те целим срцем својим,

милостиво дај ми што си обећао.

59Путеве своје испитујем,

прописима твојим кораке усмеравам своје.

60Журим, не оклевам

да заповести твоје држим.

61Обмоташе ме ужад зликовачка,

али Закон твој не заборављам.

62Усред ноћи подижем се да ти захваљујем

због твојих праведних судова.

63Пријатељ сам богобојазних,

оних што ти одредбе чувају.

64О, Господе, милости је твоје пуна земља!

Поучи ме својим уредбама.

ט Тет

65О, Господе, чиниш добро слузи твоме,

како си и обећао!

66Научи ме да добро судим и схватам,

јер заповестима твојим верујем.

67Лутао сам пре страдања свога,

а сада се држим твоје речи.

68Ти си добар, доброчинитељ си;

поучи ме уредбама својим.

69Лажима ме блате осиони,

а ја се свим срцем одредаба твојих држим.

70Срце им је задригло, скорело,

а ја у твом Закону уживам.

71Корисно је кад се мучим

да бих твоје уредбе схватио.

72Бољи ми је Закон што си објавио

од хиљада златника и сребрњака.

י Јод

73Твоје су ме руке сачиниле, створиле ме;

разборитост дај ми да научим заповести твоје.

74Нека ме виде богобојазни,

па нека се обрадују,

јер се твојој речи надам.

75Господе, знам да су судови твоји праведни,

да ме кориш јер ме волиш.

76Милост твоја нека ме утеши,

као што си обећао своме слузи.

77Нека ми дође милосрђе твоје, да оживим,

јер је Закон твој мени уживање.

78Осиони нека се постиде за клевету којом ме клевећу,

а ја мислим на одредбе твоје.

79Богобојазни нека ми приступе,

они који знају за твоје прописе.

80Нек ми срце беспрекорно буде

према твојим уредбама,

тако да се не застидим.

כ Каф

81Душа моја копни за твојим спасењем,

јер реч твоју ишчекујем.

82Очи моје сахну да ми се обратиш,

говорим: „Када ћеш ме утешити?“

83Постао сам ко мешина надимљена,

уредбе твоје не дам забораву.

84Колико је дана слузи твом остало?

Кад ћеш суду да приведеш моје тлачитеље?

85Бахати ми ископаше јаме,

ти што нису по Закону твоме.

86Свака ти је заповест истина,

помози ми јер ме гоне заблудама.

87Скоро су ме са земље збрисали,

а ја твоје одредбе не одбацујем.

88Милошћу ме својом живога сачувај

да одржим твојих уста сведочанство.

ל Ламед

89О, Господе, вечна је реч твоја,

на небесима је учвршћена!

90Од рода до рода је верност твоја,

ти си земљу основао и она је постојана.

91По одлукама твојим и данас стоји,

јер теби служи све што постоји.

92Да ми твој Закон утеха није био,

пропао бих у невољи својој.

93Довека памтим одредбе твоје,

јер ме оне у животу држе.

94Ја припадам теби, спаси ме,

јер одредбе твоје тражим!

95Зликовци вребају да ме убију,

а ја прописе твоје пажљиво разматрам.

96Свему савршеном видео сам краја,

ал’ ширини твоје заповести краја нема.

מ Мем

97Како волим Закон твој!

Од јутра до сутра размишљам о њему.

98Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,

јер довека припада ми.

99Боље расуђујем од свих својих учитеља,

јер размишљам о прописима твојим.

100Од стараца умнији сам,

јер разматрам одредбе твоје.

101Од сваке зле стазе чувам стопе своје

да бих реч твоју могао да држим.

102Од правила твојих ја се не окрећем

јер си ти сам мене поучио.

103Како је слатка реч твоја непцу моме,

од меда је слађа устима мојим!

104Разборит сам од одредаба твојих

и зато мрзим сваку лажну стазу.

נ Нун

105Мојој нози твоја реч је лампа

и светло за моју стазу.

106Заклео сам се, обавезујем се:

држаћу се твојих праведних судова.

107Много сам страдао, Господе,

по својој ме речи ти оживи.

108Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;

поучи ме твојим правилима.

109Глава моја стално је у торби

али Закон твој не заборављам.

110Злотвори ми клопку постављају

али ја не скрећем с твојих одредаба.

111Довека сам наследио прописе твоје,

јер су они радост моме срцу.

112Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,

за векове и до краја.

ס Самех

113Мрзим људе срца подељеног,

а твој Закон волим.

114Уточиште, штит мој ти си,

ја се твојој речи надам.

115Одлазите од мене, злочинци,

да бих свога Бога заповести испуњавао!

116Подржи ме као што си обећао, па да живим;

срамоти ме не препусти због надања мога.

117Окрепи ме, па да спасен будем

и да трајно тежим уредбама твојим.

118Ти се гнушаш свих што застране од уредаба твојих,

јер је узалудна њихова обмана.

119Као згуру скинуо си све злобнике земаљске

и зато волим прописе твоје.

120Тело ми се јежи јер од тебе стрепим,

судови ме твоји плаше.

ע Ајин

121Ја поступам право и праведно,

тлачитељима мојим не остављај мене!

122Буди јамац за добро свом слузи,

да ме горди не би тлачили.

123Очи су ми усахнуле за твојим спасењем

и за речју праведности твоје.

124Твоме слузи ти учини по милости својој,

поучи ме уредбама својим.

125Твој сам слуга, просветљење дај ми

па да твоје прописе разумем.

126Јесте време да делује Господ,

твој су Закон прекршили!

127Зато више волим заповести твоје

него злато, више него суво злато.

128Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,

и презирем сваку стазу лажи.

פ Пе

129Чудесни су твоји прописи,

зато их се душа моја придржава.

130Објашњење твојих речи просветљује,

промућурност даје лаковернима.

131Зинуо сам, дахћем,

јер сам жељан заповести твојих.

132На мене се осврни, смилуј ми се,

ко што често чиниш оним што ти име воле.

133Речју својом кораке ми води,

не дај било којем греху да нада мном влада.

134Откупи ме од тлачитеља људи

да одредби твојих могу да се држим.

135Нек слугу твога обасја лице твоје,

уредбама својим поучи ме!

136Потоци суза из мојих очију теку

јер се Закона твога не држе људи.

צ Цаде

137О, Господе, ти праведан јеси

и пресуде твоје исправне су!

138Прописи твоји што си заповедио,

праведни су и сасвим су верни.

139Ревност моја изједа ме

јер душмани су моји твоје речи заборавили.

140Твоја реч је сасвим проверена

и воли је слуга твој!

141Незнатан сам и омрзнут ја сам,

одредбе ти не дам забораву.

142Правда твоја је правда довека

и истина твој је Закон.

143Снашли су ме невоља и мука,

али уживам у заповестима твојим.

144Прописи твоји довека су праведни,

да жив будем подари ми разум.

ק Коф

145Од свег срца вапим! Господе, услиши ме,

да уредбе твоје држим!

146Теби вапим да ме спасеш,

да прописе твоје држим.

147Пре зоре се дижем и за помоћ вапим,

јер се твојој речи надам.

148Још пре смене ноћне страже очи моје бдију,

да о твојој речи мислим.

149О, Господе, по милости својој глас мој саслушај,

живот ми сачувај по својој одлуци.

150Примичу се они што злобу смишљају,

они што су од твог Закона далеко.

151А ти си, о, Господе, близу

и истина су све заповести твоје!

152Одавно сам научио из твојих прописа

да си их довека учврстио.

ר Реш

153Погледај на моју муку па ме ослободи,

јер твој Закон забораву не дам.

154За мој случај се заузми, откупи ме,

речју својом живот ми сачувај.

155А спасење је далеко од злобника,

јер уредбе твоје они и не траже.

156О, Господе, големо је милосрђе твоје,

живот ми сачувај по својој одлуци.

157Бројни су прогонитељи моји и душмани моји,

али ја не скрећем од прописа твојих.

158Гади ми се кад гледам неверне,

што не маре за реч твоју.

159Види како одредбе ти волим!

О, Господе, по милости својој живот ми сачувај!

160Сва је твоја реч истина,

довека ти свака пресуда праведна.

ש Шин и Син

161Безразложно гоне ме главари,

ал’ од речи твоје стрепи срце моје.

162Због речи твоје радујем се

као онај који плен велики стекне.

163Мрзим лаж, презирем је,

а твој Закон волим.

164Седам пута на дан ја те славим

због твојих праведних одлука.

165Обиље је мира на онима што ти Закон воле,

за њих нема спотицања.

166О, Господе, спасу твом се надам;

извршавам твоје заповести.

167Прописа се твојих држи душа моја,

ја их неизмерно волим.

168Одредаба твојих и прописа твојих ја се држим,

јер сви су моји путеви пред тобом.

ת Тав

169О, Господе, плач мој нека ти је близак!

По речи ми својој просветљење подај.

170Моја молба нек пред тебе дође,

по свом обећању ти мене избави.

171Нек се слива славопој са мојих усана,

јер ме својим уредбама учиш.

172Нек реч твоју мој језик запева,

јер су праведне све заповести твоје.

173Нек ти рука у помоћ ми стигне,

јер сам твоје одредбе одабрао.

174О, Господе, за спасењем твојим чезнем

и у твоме Закону уживам!

175Нека ми је душа жива да би те славила,

судови твоји нека ми помогну.

176Попут овце ја сам залутао; а ти слугу свога тражи,

јер заповести твоје не дам забораву.

Bibelen på hverdagsdansk

Salmernes Bog 119:1-176

Guds bud

1Velsignede er de, som gør Guds vilje,119,1 Denne salme er akrostisk ved, at hvert vers inden for hvert af de 22 afsnit begynder med samme bogstav i alfabetet.

alle de, som adlyder Herrens love.

2Velsignede er de, som holder fast ved hans bud,

og søger ham af hele deres hjerte.

3Vi ved, at han ønsker, vi skal følge hans vej,

derfor vælger vi at gøre hans vilje.

4Vi kender dine befalinger, Herre,

som du forventer, vi følger til punkt og prikke.

5Hvor ville jeg dog inderligt ønske,

at jeg kunne følge dine bud uden at vakle.

6Ved at fokusere på alle dine befalinger

undgår jeg at blive gjort til skamme.

7Vore hjerter bryder ud i tak,

når vi forstår dine retfærdige love.

8Vær tålmodig med mig,

for jeg ønsker at adlyde dine bud.

Lydighed

9Jeg opfordrer de unge til at følge dit ord,

for det hjælper dem til at blive på din vej.

10Jeg søger dig af hele mit hjerte,

lad mig ikke fare vild fra dine bud.

11Jeg gemmer dit ord i mit hjerte

for ikke at synde imod dig.

12Jeg lover og priser dig, Herre,

lær mig alle dine lovbud.

13Jeg gentager igen og igen

alle de bud, du har givet mig.

14Jeg glæder mig over dine befalinger,

som var de alverdens rigdomme.

15Jeg grunder over dine formaninger

og holder fast ved dine forskrifter.

16Jeg glæder mig over din vejledning

og vil aldrig glemme dit ord.

At følge Guds lov giver glæde og styrke

17Lad mig få øjnene op for din godhed,

så jeg kan tjene dig hele mit liv.

18Luk mine øjne op, så jeg kan se

de vidunderlige ting i din lov.

19Livet her på jorden er kort,

og jeg har brug for dine love til at lede mig.

20Længslen efter at kende dig ligger i mit hjerte,

mind mig om dine love hver eneste dag.

21Lovløse mennesker, der gør oprør mod dig,

vil blive dømt for deres egenrådige stolthed.

22Lad dem ikke hovere over mig,

fordi jeg adlyder dine bud.

23Lederne i samfundet bagtaler mig,

men jeg vil tjene dig og handle på dit ord.

24Lovene, du har givet mig, gør mig glad,

og jeg ønsker at følge din vejledning.

Guds lov giver styrke i modgang

25Jeg er nedslået og fortvivlet.

Giv mig nyt mod ved dit ord.

26Jeg fortalte dig det hele, og du hjalp mig.

Lær du mig nu dine principper.

27Jeg vil gerne forstå hensigten med dine bud,

og jeg beundrer dine gode love.

28Jeg føler mig så udkørt og trist.

Styrk mig ved dit ord.

29Jeg vil altid være ærlig over for dig,

lad din lov forvandle min karakter.

30Jeg har valgt at være trofast,

sat mig for at følge dine lovbud.

31Jeg klynger mig til dit ord,

for jeg ved, du ikke skuffer mig, Herre.

32Jeg vil ivrigt adlyde alle dine bud,

for du har givet mig viljen til at gøre det.

Længslen efter at leve i lydighed mod Guds lov

33Lær mig at følge dine love, Herre,

så jeg altid er lydig imod dem.

34Lad mig vokse i forståelsen af din lov,

så jeg kan holde den af hele mit hjerte.

35Led mig fremad på lydighedens vej,

for at følge dine bud er min lyst.

36Lad mit hjertes ønske være at følge dit ord

i stedet for at stræbe efter penge og profit.

37Livet uden dig er ikke andet end tomhed,

men at følge dit ord giver mig indhold i livet.

38Lad mig hvile i troen på dine løfter,

som gælder alle, der adlyder dig.

39Lad dem, der håner mig, blive til skamme,

for jeg ved, at dine bud er gode.

40Længslen efter dine love ligger i mit hjerte,

hjælp mig til altid at efterleve dem.

Tillid til Guds hjælp og indgriben

41Du har lovet at redde mig, Herre.

Vis mig nu din trofasthed og grib ind.

42Det er dit ord, jeg har sat min lid til.

Giv mig et svar til dem, der håner mig.

43Det, at du redder mig og griber ind,

vil bevise, at det, jeg har sagt om dig, er sandt.

44Da vil jeg altid holde din lov,

både nu og til evig tid.

45Det giver mig en vældig frimodighed,

at jeg bygger mit liv på dine love.

46Derfor skammer jeg mig ikke over dit ord,

men forkynder det frimodigt selv for konger.

47Det er en stor glæde at kende dine bud.

Åh, hvor jeg elsker dem.

48Dagligt rækker jeg hænderne ud efter dem.

Det fryder mig at kunne meditere over dem.

Guds trøst under vanskelige forhold

49Herre, jeg tjener dig i tillid til dine løfter,

for det er dem, der giver mig håb.

50Hver gang jeg kommer ud for modstand,

giver dit ord mig nyt mod på livet.

51Hån og spot hagler ned over mig,

men jeg holder fast ved dit ord.

52Herre, jeg holder mig dine bud for øje,

de har stået deres prøve, og de giver mig trøst.

53Harmen vælder op i mig,

når de gudløse gør nar af dine bud.

54Hvor jeg end opholder mig,

hylder jeg dine befalinger med glæde.

55Herre, selv om natten tænker jeg på dig,

også da vil jeg adlyde dine bud.

56Hver dag vil jeg følge dine bud,

for det giver mig glæde i livet.

At handle på Guds bud

57Jeg bygger mit liv på dig, Herre,

og jeg har besluttet at følge dine bud.

58Jeg beder dig af hele mit hjerte:

vær nådig imod mig, som du har lovet.

59Jeg har gjort status over mit liv

og har valgt at rette mig efter dit ord.

60Jeg vil ikke vente eller tøve,

men straks gøre det, du siger, jeg skal.

61Jeg vil aldrig glemme din lov,

selv om de gudløse prøver at få mig i fælden.

62Jeg kan stå op midt om natten

for at takke dig for dine gode love.

63Jeg er ven med alle, der tjener dig

og overholder dine forordninger.

64Jorden er fuld af din trofasthed, Herre,

lær mig at forstå dine bud til bunds.

Guds bud og samvittigheden

65Du har holdt dit løfte, Herre.

Du har velsignet mig som din tjener.

66Dine befalinger og bud er gode,

lær mig at forstå dem og bruge dem ret.

67Der var engang, hvor jeg gik mine egne veje,

men du ydmygede mig, og nu følger jeg dit ord.

68Du er god og gør altid det gode.

Hjælp mig at adlyde dine befalinger.

69Det kan godt være, de gudløse bagtaler mig,

men jeg vil helhjertet holde din lov.

70De er både tykhovedede og stivnakkede,

men at adlyde dit ord giver mig glæde.

71Det var godt, at du ydmygede mig,

så jeg kunne lære at overholde dine bud.

72Dit ord er mere værd for mig

end guld og sølv i dynger.

En ren samvittighed

73Dine hænder formede min krop.

Giv mig nu forstand til at fatte dine bud.

74De gudfrygtige hilser mig med glæde,

for jeg har sat min lid til dit ord.

75Dine domme er retfærdige, det ved jeg,

du ydmygede mig for mit eget bedste.

76Din nåde og barmhjertighed rejste mig op igen,

akkurat som du havde lovet din tjener.

77Din nåde gav mig nyt livsmod,

for jeg elsker trods alt dine bud.

78De hovmodige spottere bliver gjort til skamme,

for de bagtaler mig uden grund.

Men jeg vil grunde over dine befalinger.

79De der kender dine bud og adlyder dig,

dem vil jeg gerne have fællesskab med.

80Din lov vil jeg følge af hele mit hjerte,

så behøver jeg aldrig at skamme mig.

Bøn om hjælp og genoprettelse

81Herre, jeg længes efter, at du redder mig.

Jeg har sat min lid til dine løfter.

82Hvornår griber du ind og hjælper mig?

Jeg er snart træt af at vente.

83Herre, jeg er som en indtørret, tilrøget lædersæk,

men dine bud glemmer jeg aldrig.

84Hvor mange dage skal der gå?

Hvornår vil du straffe mine forfølgere?

85Hovmodige mennesker, som hader din lov,

har gravet en faldgrube for mig.

86Hele din lov er troværdig og pålidelig,

åh, hjælp mig mod de gudløses angreb.

87Herre, de har næsten gjort det af med mig,

men jeg vil ikke svigte dine bud.

88Hold mig i live på grund af din trofasthed,

så jeg kan adlyde de befalinger, du har givet mig.

Herrens evige ord

89Dit ord, Herre, står ved magt til evig tid,

det er fast forankret i Himlen.

90Din trofasthed rækker fra slægt til slægt,

du har grundfæstet jorden, så den ikke kan rokkes.

91Dine love står fast til denne dag,

for du er universets Herre.

92Dit ord gav mig den trøst, jeg havde brug for,

ellers var jeg for længst gået til grunde.

93Dine love vil jeg aldrig glemme,

for det er dem, der holder mig i live.

94Dig tilhører jeg, for du er min Gud.

Hjælp mig, for jeg ønsker at følge dine bud.

95De gudløse lurer på at slå mig ihjel,

men jeg har altid dine love i tanke.

96De fleste ting har deres begrænsning,

men dine befalinger har uanede dybder.

Kærlighed til Guds ord

97Jeg elsker dine bud, Herre.

Dagen igennem er de i mine tanker.

98Jeg mediterer over dit ord hver dag,

det giver mig et fortrin frem for mine fjender.

99Jeg har altid dine bud i mine tanker,

de gør mig visere end mine vejledere.

100Ja, jeg er klogere end de gamle og erfarne,

for jeg adlyder dine befalinger.

101Jeg holder mig væk fra enhver form for ondskab,

for jeg ønsker at adlyde dit ord.

102Jeg går ikke vild, men følger dine bud,

for du er den, der underviser mig.

103Jeg elsker at smage på dit ord,

det er sødere på tungen end honning.

104Jo mere indsigt jeg får i dine bud,

des mere hader jeg løgnens vej.

Guds ords lys

105Dit ord er en lygte for min fod,

et lys på vejen foran mig.

106Dine love er gode og retfærdige,

jeg har lovet mig selv altid at overholde dem.

107Der er mange, som er imod mig, Herre,

men du giver mig nyt mod, som du har lovet.

108Du fortjener min lovsang og tak, Herre,

fortsæt med at lære mig din vilje.

109Dine bud vil jeg aldrig glemme,

også selv om det bringer mig i livsfare.

110De gudløse sætter fælder for mig,

men jeg viger ikke en tomme fra dit ord.

111Dine love er mit evige eje,

de fylder mit hjerte med glæde.

112Det er min faste beslutning at adlyde dit ord,

indtil jeg drager mit sidste suk.

Helhjertet lydighed

113Dem, der følger dig halvhjertet, hader jeg,

men jeg elsker din lov af hele mit hjerte.

114Du er min tilflugt og mit skjold,

dit ord er det, der giver mig håb.

115Der er ingen, der kan hindre mig i at adlyde Gud,

de, der vil prøve, tager jeg afstand fra.

116Du har lovet at give mig styrke til at leve efter dit ord.

Jeg er overbevist om, at du ikke skuffer mig.

117Den hjælp og støtte, jeg får fra dig,

betyder, at jeg fortsat kan adlyde dine bud.

118Du forkaster dem, der foragter dit ord,

de er falske og fulde af løgn.

119Du lader alle de gudløse ende som aske.

Er det da mærkeligt, at jeg elsker dit ord?

120Dine domme er retfærdige og kan ikke appelleres,

derfor bæver jeg for dig i ærefrygt.

Om at følge Guds bud under modstand

121Jeg forsøger altid at gøre det rigtige.

Lad ikke mine fjender få bugt med mig.

122Jag de stolte og overmodige mennesker væk,

så de ikke har mulighed for at skade mig.

123Jeg er træt af at vente på, at du redder mig,

selv om jeg ved, at du altid holder dine løfter.

124Jeg ved, at din kærlighed omslutter mig,

lær mig at kende din vilje.

125Jeg er din tjener, giv mig forstand

til at fatte dine formaninger.

126Jeg græmmes, når de gudløse overtræder dine bud.

Herre, hvornår griber du ind?

127Jeg foretrækker din lov

frem for guld og grønne skove.

128Jeg hader løgn og bedrag,

men elsker at adlyde dine bud.

Velsignelsen ved at adlyde Guds vilje

129Din vejledning er vidunderlig,

jeg ønsker at rette mig efter den.

130Dit ord bringer lys, når det bliver forstået,

selv begyndere kan fatte det.

131Dit ord skaber en længsel i mig,

jeg kan aldrig få nok af det.

132Din nåde og barmhjertighed gør mig godt,

du er god mod alle, som elsker dig.

133Dit ord viser mig den vej, jeg skal gå,

så jeg ikke bliver overrumplet af det onde.

134Der er mennesker, som vil føre mig på vildspor.

Hjælp mig til at holde fast ved dine bud.

135Du velsigner mig med dit nærvær.

Hjælp mig at tjene dig bedre.

136Der er mange, der ikke holder dine bud,

derfor strømmer tårerne ned over mine kinder.

Ordet står fast for evigt

137Du er en god Gud, Herre,

alle dine love er retfærdige.

138Dine principper er fuldkomne,

og din trofasthed er stor.

139Der er mange, som ignorerer din vejledning,

og det skærer mig i hjertet at se det.

140Dit ord er ædelt som renset sølv,

derfor elsker jeg det så højt.

141Der er ikke noget særligt ved mig,

men jeg forsømmer ikke at adlyde dine bud.

142Din retfærdighed varer evigt,

din lov vil altid være sand.

143Det sker, at jeg tynges af bekymring og uro,

men dine bud gør mig glad igen.

144Din lov står altid ved magt,

lad mig forstå den bedre dag for dag.

En bøn om redning fra fjenderne

145Jeg beder dig inderligt om hjælp, Herre.

Svar mig, og jeg vil adlyde dine bud.

146Jeg råber til dig: „Red mig,

så jeg kan adlyde dine bud.”

147Jeg er oppe før daggry for at råbe om hjælp,

for jeg sætter min lid til løfterne i dit ord.

148Jeg ligger vågen om natten

og mediterer over dit ord.

149Jeg beder dig, Herre, hør min bøn,

vær mig nådig og red mit liv.

150Jeg gruer for, hvad mine fjender vil gøre,

for de er ligeglade med din lov.

151Jeg ved dog, at du er mig nær, Herre,

alle dine bud er grundet på sandheden.

152Jeg har for længe siden lært,

at dit ord står urokkeligt fast.

Guds løfter giver nyt mod

153Vær nådig og fri mig fra mine lidelser,

for jeg har ikke taget let på din lov.

154Ved at høre dine løfter får jeg nyt mod.

Kæmp på min side og red mig.

155Ved at gøre oprør mod dig og dine bud,

har de gudløse mistet håbet om frelse.

156Hvor er din nåde dog stor, Herre,

du har magt til at redde mit liv.

157Vel er mine fjender og modstandere mange,

men jeg holder fast ved dine lovbud.

158Ved synet af de gudløse bliver jeg fyldt med foragt,

for de gør oprør mod dine bud og befalinger.

159Vis mig din kærlighed og red mit liv,

Tænk dog på, hvor højt jeg elsker dine love.

Giv mig liv, for du elsker mig med trofast kærlighed!

160Værdien af dit ord er ubeskrivelig,

det er troværdigt og står fast for evigt.

Lydighed og tryghed

161Der er magtfulde mænd, som angriber mig uden grund,

men jeg vil holde fast ved dit ord i mit hjerte.

162Din vejledning fylder mig med glæde,

som en, der har vundet en stor gevinst.

163Det er løgn og bedrag, jeg hader,

men jeg elsker dit ord.

164Dag efter dag vil jeg takke dig

for dine retfærdige lovbud.

165De, der elsker din lov, lever trygt,

intet kan rokke dem.

166Der er en forvisning i mit hjerte om, at du vil redde mig,

og jeg vil blive ved med at adlyde dine bud.

167Dine befalinger har jeg altid for øje,

jeg elsker dem af hele mit hjerte.

168Du ved, at jeg har adlydt dine bud,

for mit liv ligger udbredt for dig.

Råb om frelse

169Jeg beder om hjælp, Herre, lyt til mit råb.

Lad dit ord give mig råd og vejledning.

170Ja, jeg beder så inderligt om nåde,

grib ind og red mig, som du har lovet.

171Jeg vil lovprise dig, Herre,

for du har lært mig at forstå dine bud.

172Jeg vil synge en sang om dit ord,

for alle dine love er gode og retfærdige.

173Jeg venter på, at du griber ind,

for jeg har valgt at gøre din vilje.

174Jeg længes efter, at du redder mig, Herre,

og jeg glæder mig over dine lovbud.

175Jeg ønsker at leve i lovprisning til dig.

Lad dit ord være min støtte på livsvejen.

176Jeg er som et får, der er faret vild.

Kom og red mig, for jeg har holdt fast ved dine bud.