Псалам 115
1Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Песнь 115Песнь 115 В тексте оригинала песни 114 и 115 объединены в одну песнь.
1Я верил, даже когда говорил115:1 Или: «поэтому я и говорил».:
«Я сильно сокрушён».
2В исступлении я сказал:
«Все люди – лжецы».
3Чем воздам я Вечному
за всю Его доброту ко мне?
4Возолью вино в жертву Вечному,
возблагодарю Его за спасение моё.
5Исполню мои обеты Вечному
перед всем Его народом.
6Дорога в глазах Вечного
смерть верных Ему.
7Вечный, истинно я – Твой раб;
Я – Твой раб и сын Твоей рабыни.
Ты освободил меня от цепей.
8Принесу Тебе жертву благодарности
и призову имя Вечного.
9Исполню мои обеты Вечному
перед всем Его народом,
10во дворах дома Вечного,
посреди тебя, Иерусалим!
Славьте Вечного!