Псалам 114
1Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
Песнь 114Песнь 114 В тексте оригинала песни 114 и 115 объединены в одну песнь.
1Я люблю Вечного,
потому что Он услышал мой голос, мои моления.
2Он услышал меня,
и потому буду призывать Его, пока жив.
3Узы смерти оплели меня,
адские муки постигли меня;
я познал бедствие и скорбь.
4Тогда я призвал имя Вечного:
«О Вечный, умоляю, спаси меня!»
5Вечный милостив и праведен;
милосерден Бог наш.
6Хранит Вечный простодушных;
когда я изнемогал, Он спас меня.
7Возвратись, душа моя, в свой покой,
потому что Вечный был благ к тебе.
8Вечный, Ты избавил душу мою от смерти,
глаза мои – от слёз
и ноги мои – от падения.
9Буду ходить перед Вечным
на земле живых.