Књига Пета
Псалми 107–150
Псалам 107
1Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
они откупљени из руке душмана;
3које је окупио из земаља истока и запада,
са севера и с мора.
4Тек, тумарали су по пустињи,
по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
5А били су и гладни и жедни,
душу своју да испусте.
6Господу су завапили у чемеру своме
и он их је избавио од њихових мука!
7Равним путем их је повео
да се скрасе, да се скуће.
8Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
9Јер он поји грло жедном,
добрим сити душу гладном.
10Чаме у мраку, у тами;
оковани и бедом и гвожђем;
11јер Божијим речима пркосе,
презрели су савет Свевишњега.
12А он им је патњом срца понизио;
срљали су, а помоћи ниоткуда.
13Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
14Извео их је из мрака, из таме,
окове им поломио.
15Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
16Јер је он разбио бронзана врата,
изломио гвоздене вратнице.
17Побудалише због својих преступничких путева,
мучише се због својих кривица.
18Души им се сва храна згадила
и до самих врата смрти су пристигли.
19Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
20Реч своју им је послао, па су оздравили;
из рака њихових их је извукао.
21Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
22Нек жртвују жртве захвалнице;
нек му дела објављују, нека кличу!
23Они што су морем бродовима пловили,
што су трговали на великим водама;
24они су видели дела Господња,
његова чудеса у дубини;
25када је заповедио, ветру наредио
да таласе мора олуја подигне.
26И они се дижу до небеса,
ломе се до дубина,
па им се душа топи од зебње.
27Љуљају се, тетурају ко пијани,
нестаје им сва вештина.
28Господу су завапили у чемеру своме
и он их је извео из њихових мука!
29Олују је умирио
и таласи мора утихнуше.
30А када се стишају, поморци се радују;
он их води до жељене луке.
31Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
32Нека га уздижу на народном сабору
и нека га славе у старешинском збору!
33Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
