Псалам 105
1Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6О, семе Аврахамово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9који је склопио са Аврахамом,
и којим се заклео Исаку,
10за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15„Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они105,28 Према стиху 26, јасно је да се ради о Мојсију и Арону. нису били непослушни његовој речи.
29Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42Јер се сетио свог светог обећања Аврахаму,
слузи своме.
43Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
Песнь 105
Славьте Вечного!
1Славьте Вечного, потому что Он благ
и милость Его – навеки!
2Кто выразит могущество Вечного
и возвестит всю Его славу?
3Благословенны те, кто хранит правосудие
и вершит праведные дела во все времена.
4Вспомни меня, Вечный, во время благоволения к Своему народу,
помоги и мне, когда будешь спасать их,
5чтобы я увидел благополучие Твоих избранных,
возвеселился вместе с Твоим народом
и хвалился вместе с Твоим наследием.
6Мы согрешили, как и наши предки,
совершили беззаконие, поступили нечестиво.
7Отцы наши не поняли Твоих чудес в Египте,
забыли обилие Твоих щедрот
и возмутились у Тростникового моря105:7 Тростниковое море – буквальный перевод с языка оригинала. Среди современных специалистов существуют различные мнения, о каком водоёме здесь идёт речь. Тростниковым морем могли называть как цепи озёр, расположенных на Суэцком перешейке и, вероятно, соединявшихся тогда проливами с Красным морем, так и Суэцкий и Акабский заливы Красного моря (см. напр., 3 Цар. 9:26). В Инджиле эти же воды названы Красным морем. Также в ст. 9 и 22..
8Он всё же спас их ради Своего имени,
чтобы показать Своё могущество.
9Он приказал Тростниковому морю,
и оно высохло,
и провёл Он их через его глубины,
как по суше.
10Спас их от рук ненавидящих их,
избавил их от руки врага.
11Воды покрыли противников их,
не осталось ни одного.
12Тогда поверили они Его словам
и воспели Ему хвалу105:7-12 См. Исх. 14:10-31..
13Но вскоре забыли Его дела,
не ждали Его совета.
14Страстно возжелали в пустыне мяса
и испытывали Аллаха в необитаемой местности.
15Он дал им желаемое,
но послал на них страшную болезнь105:13-15 См. Чис. 11..
16Они позавидовали в стане Мусе
и Харуну, священнослужителю Вечного.
17Земля разверзлась и поглотила Датана
и всё скопище Авирама.
18Возгорелся огонь посреди них,
и пламя сожгло нечестивых105:16-18 См. Чис. 16..
19Они сделали изваяние тельца на Синае105:19 Букв.: «на Хориве». Хорив – другое название горы Синай.
и поклонились истукану;
20променяли Аллаха, их Славу,
на изображение быка, питающегося травой.
21Забыли Аллаха, своего Спасителя,
сотворившего великие дела в Египте,
22чудеса в земле Хама105:22 То есть в Египте. Египтяне были потомками Хама (см. Нач. 10:6-10).
и устрашающие дела у Тростникового моря.
23Поэтому Он сказал, что уничтожит их,
и уничтожил бы, если бы не Муса, избранный Его,
который встал перед Ним в расселине,
чтобы отвратить Его ярость,
чтобы Он не погубил их105:19-23 См. Исх. 32..
24И пренебрегли они землёй желанной,
не поверили Его обещанию,
25роптали в своих шатрах
и не слушались голоса Вечного.
26Поэтому Он поклялся с поднятой рукой,
что поразит их в пустыне,
27а также их потомков среди народов,
и рассеет их по землям105:24-27 См. Чис. 13–14..
28Они присоединились к Баал-Пеору105:28 Баал-Пеор – божество, почитавшееся моавитянами.
и ели жертвы, принесённые мёртвым идолам.
29Раздражали Его своими делами,
и разразился среди них мор.
30Но поднялся Пинхас, произвёл суд,
и мор прекратился.
31Это вменилось в праведность ему,
что навсегда останется в памяти поколений105:28-31 См. Чис. 25..
32Ещё они прогневали Его у вод Меривы,
и Муса был наказан из-за них,
33потому что они возмутили его дух,
и он погрешил своими устами105:32-33 См. Исх. 17:1-7; Чис. 20:2-13..
34Не уничтожили они народы,
вопреки повелению Вечного,
35а смешались с ними
и научились их делам;
36служили их идолам,
которые стали для них сетью.
37Приносили демонам в жертву
своих сыновей и дочерей;
38проливали невинную кровь,
кровь своих сыновей и дочерей,
которых жертвовали ханаанским идолам,
и земля осквернилась кровью.
39Они оскверняли себя своими делами,
распутничали своими поступками105:34-39 См. Втор. 7:1-6; 18:9-13; Суд. 1:19–2:5..
40Поэтому возгорелся гнев Вечного на Его народ,
и возгнушался Он Своим наследием.
41Он отдал их в руки чужеземцев,
и ненавидящие Исраил властвовали над ними.
42Враги притесняли их,
и они смирились под их рукой.
43Много раз Он избавлял их,
но они гневили Его своим упрямством
и были унижены в своём беззаконии105:40-43 См. Суд. 2:10-19..
44Всё же Он обращал внимание на их скорбь,
когда слышал их вопль,
45вспоминал о Своём соглашении с ними
и смягчался по Своей великой милости.
46Он вызывал к ним сострадание
со стороны всех, кто пленял их.
47Спаси нас, Вечный, наш Бог,
и собери нас из среды народов,
чтобы славить нам Твоё святое имя
и Твоей славою хвалиться.
Заключительное благословение четвёртой книги
48Хвала Вечному, Богу Исраила,
от века и до века!
И весь народ пусть скажет: «Аминь!»105:48 Аминь – еврейское слово, которое переводится как «да, верно, воистину так» или «да будет так».
Славьте Вечного!
