Псалам 10
1Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Salmo 10
Pangamuyo para sa Bulig sang Ginoo
1Ginoo, ngaa bala kalayo sa imo?
Ngaa bala nagapanago ka sa tion sang kalisod?
2Tungod sang pagkamatinaas-taason sang mga malaot, ginapaantos nila ang mga kubos.
Kabay pa nga matabo sa ila mismo ang ila ginaplano nga malain sa iban.
3Kay ginapabugal nila ang ila malaot nga mga handom.
Sila nga mga dalok nagapakamalaot kag nagayaguta sa imo, Ginoo.10:3 Sila… Ginoo: ukon, Ginapakamaayo nila ang mga dalok, pero ginayaguta ka nila, Ginoo.
4Tungod sang pagkahambog nila nga mga malaot, wala sila nagadangop sa imo.
Wala gid sila nagahunahuna parte sa imo.
5Mauswagon sila permi, kag ginabaliwala lang nila ang imo paghukom.
Ginahikayan pa nila ang tanan nila nga kaaway.
6Nagahunahuna sila nga indi gid sila matublag,
kundi mangin malipayon sila permi kag wala sing malain nga matabo sa ila.
7Ang ila ginahambal puro pagpasipala, binutig, kag pamahog.
Nagahambal man sila sing malain nga mga pulong nga makahalit sa iban.
8Sa mga banwa nagahulat sila sa ila palanaguan nga nagabantay sa mga inosente nga magaagi agod patyon nila.
9Nagahulat sila nga nagapalipod pareho sa leon agod dakpon ang mga kubos,
kag kon madakop na gani nila ginaguyod nila dayon.
10Paagi sa ila kusog ginadugmok nila ang mga makaluluoy hasta nga indi na ini makabangon.
11Nagahunahuna sila nga wala nagasapak ang Dios kag wala gid niya makita ang ila ginahimo.
12Sige na Ginoong Dios, siluti na ang mga malaot!
Indi pagpabay-i ang mga kubos.
13O Dios, ngaa nga ginayaguta ka sang mga malaot?
Nagasiling pa sila nga indi mo kuno sila pagsilutan.
14Pero nakita mo ang mga nagaantos kag ang mga nalisdan,
kag handa ka sa pagbulig sa ila.
Nagadangop sa imo ang mga makaluluoy nga pareho sa mga ilo,
kag ginabuligan mo sila.
15Dulaa ang kusog sang malaot nga mga tawo.
Siluti sila sa ila mga kalautan hasta nga untatan na nila ini.
16Ginoo, hari ka sa wala sing katapusan.
Madula ang malaot nga mga nasyon sa kalibutan nga imo gintuga.
17Nabatian mo, Ginoo, ang pangamuyo sang mga kubos.
Sabta ang ila pangamuyo kag palig-una sila.
18Hatagi sang hustisya ang mga ilo kag mga ginapigos,
agod indi na sila pagpahugon sang tawo nga halin man lang sa duta.
