Упозорење против прељубе
1Сине мој, пази на моју мудрост
и послушај добро разборитост моју,
2домишљатост да очуваш
и уста да ти очувају знање.
3Јер са усана блуднице мед цури,
заводљиве речи мекше од уља.
4Али на крају је као пелен горка
и оштра као мач двосекли.
5Ноге јој силазе у смрт,
до Света мртвих ноге јој допиру.
6Она не мари за пут живота,
стазе јој врлудају, а она то не зна.
7Зато ме послушајте, децо,
и не одступајте од онога што вам казујем.
8Заобиђи је надалеко
и не примичи се улазу њене куће,
9да не би другима дао образ свој
и окрутном човеку године своје;
10да туђинци не би испили ти снагу
и труд ти остао у кући туђина;
11да не би кукао на своме свршетку
када ти пропадну и тело и здравље.
12И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену,
док ми је срце презирало укор.
13Нисам слушао глас свога учитеља,
нисам послушао васпитаче своје.
14Умало нисам пао у свакојако зло
усред збора и усред заједнице.“
15Пиј воду са свога бунара,
жубор воду са извора свога.
16Зар ће се разливати извори твоји по пољима
и потоци воде по трговима?
17Нека они буду само твоји,
а не туђинаца што су са тобом.
18Да је благословен извор твој!
Радовао се ти са женом младости своје!
19Она ти је кошута вољена и срна мила.
Наслађуј се увек грудима њеним,
љубављу њеном се опијај стално.
20Зашто би се опијао, сине мој,
са прељубницом и грлио недра туђе жене?
21Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима
и он их одмерава.
22Покварењака ће поробити кривице његове,
биће спутан везама његовог греха.
23И умреће, јер није имао одгој,
застраниће због величине своје будалаштине.
Advertencia contra el adulterio
1Hijo mío, pon atención a mi sabiduría
y presta oído a mi buen juicio,
2para que al hablar mantengas la discreción
y retengas el conocimiento.
3De los labios de la adúltera fluye miel;
su lengua es más suave que el aceite.
4Pero al final resulta más amarga que la hiel
y más cortante que una espada de dos filos.
5Sus pies descienden hasta la muerte;
sus pasos van derecho al sepulcro.
6No tiene ella en cuenta el camino de la vida;
sus sendas son torcidas, y ella no lo reconoce.5:6 y ella no lo reconoce. Alt. y tú no lo sabes.
7Pues bien, hijo mío, préstame atención
y no te apartes de mis palabras.
8Aléjate de la adúltera;
no te acerques a la puerta de su casa,
9para que no entregues a otros tu vigor,
ni tus años a gente cruel;
10para que no sacies con tu fuerza a gente extraña,
ni vayan a dar en casa ajena tus esfuerzos.
11Porque al final acabarás llorando,
cuando todo tu ser5:11 todo tu ser. Lit. tu carne y tu cuerpo. se haya consumido.
12Y dirás: «¡Cómo pude aborrecer la corrección!
¡Cómo pudo mi corazón despreciar la disciplina!
13No atendí a la voz de mis maestros,
ni presté oído a mis instructores.
14Ahora estoy al borde de la ruina,
en medio de toda la comunidad».
15Bebe el agua de tu propio pozo,
el agua que fluye de tu propio manantial.
16¿Habrán de derramarse tus fuentes por las calles
y tus corrientes de aguas por las plazas públicas?
17Son tuyas, solamente tuyas,
y no para que las compartas con extraños.
18¡Bendita sea tu fuente!
¡Goza con la esposa de tu juventud!
19Es una gacela amorosa,
es una cervatilla encantadora.
¡Que sus pechos te satisfagan siempre!
¡Que su amor te cautive todo el tiempo!
20¿Por qué, hijo mío, dejarte cautivar por una adúltera?
¿Por qué abrazarte al pecho de la mujer ajena?
21Nuestros caminos están a la vista del Señor;
él examina todas nuestras sendas.
22Al malvado lo atrapan sus malas obras;
las cuerdas de su pecado lo aprisionan.
23Morirá por su falta de disciplina;
perecerá por su gran insensatez.
