Приче цара Лемуила
1Поруке цара Лемуила, пророштва којим га је поучила његова мајка:
2„Чуј, сине мој! Чуј, сине утробе моје!
Чуј, сине завета мојих!
3Не дај своју снагу женама,
ни путеве своје онима што руше цареве.
4Није за цареве, Лемуило,
није за цареве да пију вино
и за владаре склоност жестоком пићу.
5Да не би уз пиће заборавили шта су одредбе,
па онда ускратили право свим ојађенима.
6Жестоко пиће остави за умирућег
и вино за унесрећену душу.
7Нека такав пије, нека заборави своју беду
и свог јада нека се не сећа.
8Говори уместо безгласног
и заступај све људе који умиру.
9Говори и суди праведно,
одбрани право сиромаха и убогог.“
Честита жена
10Ко да нађе честиту жену?
Таква вреди много више од драгуља.
11У њу се поуздаје срце њеног мужа
и неће остати без добитка.
12Добро, а не зло она му чини
кроз све дане живота свога.
13Прихвата се вуне и лана
па ужива у раду руку својих.
14Она је попут трговачких галија,
јер издалека доноси себи хлеба.
15Диже се док је још мркло,
храну дели укућанима
и послове слушкињама својим.
16Разгледа њиву па је купи,
од зараде својих руку сади виноград.
17Одважно се прихвата посла
и мишице своје јача.
18Увиђа да добро зарађује
и светиљка јој се по ноћи не гаси.
19Рукама се преслице дохвата,
длановима прихвата вретено.
20Сиромаху отвара шаку,
руке пружа убогоме.
21Не страхује за укућане када је снег,
јер сви у дому носе двоструку одећу31,21 Ово је превод према Септуагинти, а према јеврејском тексту реч је о гримизној одећи..
22Покриваче себи шије
и одећу од танкога платна и скерлета.
23Познаје се њен муж на вратима
када седи са старешинама земље.
24Она шије ланене кошуље и продаје их,
појасевима снабдева трговце.
25Облачи се у част и у дику
и смеје се дану што долази.
26Мудро отвара уста своја,
а на језику су јој поуке истине.
27Надгледа како јој укућани живе
и не једе хлеб у доколици.
28Синови њени се дижу и благосиљају је,
а њен је муж хвали:
29„Честите су многе жене
али ти их све надмашујеш!“
30Допадљивост је заводљива и лепота је пролазна,
али ће хваљена бити жена која се Господа боји.
31Подајте јој нешто од плода њених руку
и нека је на вратима града хвале дела њена!
Dichos del rey Lemuel
1Los dichos del rey Lemuel. Oráculo mediante el cual31:1 Lemuel. Oráculo mediante el cual. Alt. Lemuel de Masa, mediante los cuales. su madre lo instruyó:
2«¿Qué pasa, hijo mío?
¿Qué pasa, hijo de mis entrañas?
¿Qué pasa, fruto de mis votos31:2 fruto de mis votos. Alt. respuesta a mis oraciones. al Señor?
3No gastes tu vigor en las mujeres,
ni tu fuerza31:3 tu fuerza. Lit. tus caminos. en las que arruinan a los reyes.
4»No conviene que los reyes, oh Lemuel,
no conviene que los reyes se den al vino,
ni que los gobernantes se entreguen al licor,
5no sea que al beber se olviden de lo que la ley ordena
y priven de sus derechos a todos los oprimidos.
6Dales licor a los moribundos,
y vino a los amargados;
7¡que beban y se olviden de su pobreza!
¡que no vuelvan a acordarse de sus penas!
8»¡Levanta la voz por los que no tienen voz!
¡Defiende los derechos de los desposeídos!
9¡Levanta la voz, y hazles justicia!
¡Defiende a los pobres y necesitados!»
Epílogo: Acróstico a la mujer ejemplar31:10-31 Los vv. 10-31 son un acróstico, en que cada verso comienza con una de las letras del alfabeto hebreo.
Álef
10Mujer ejemplar,31:10 ejemplar. Alt. fuerte. ¿dónde se hallará?
¡Es más valiosa que las piedras preciosas!
Bet
11Su esposo confía plenamente en ella
y no necesita de ganancias mal adquiridas.
Guímel
12Ella le es fuente de bien, no de mal,
todos los días de su vida.
Dálet
13Anda en busca de lana y de lino,
y gustosa trabaja con sus manos.
He
14Es como los barcos mercantes,
que traen de muy lejos su alimento.
Vav
15Se levanta de madrugada,
da de comer31:15 da de comer. Lit. da presa. a su familia
y asigna tareas a sus criadas.
Zayin
16Calcula el valor de un campo y lo compra;
con sus ganancias31:16 sus ganancias. Lit. el fruto de sus manos. planta un viñedo.
Jet
17Decidida se ciñe la cintura31:17 se ciñe la cintura. Lit. se ciñe con fuerza sus lomos.
y se apresta para el trabajo.
Tet
18Se complace en la prosperidad de sus negocios,
y no se apaga su lámpara por la noche.
Yod
19Con una mano sostiene el huso
y con la otra tuerce el hilo.
Caf
20Tiende la mano al pobre,
y con ella sostiene al necesitado.
Lámed
21Si nieva, no tiene que preocuparse de su familia,
pues todos están bien abrigados.
Mem
22Las colchas las cose ella misma,
y se viste de púrpura y lino fino.
Nun
23Su esposo es respetado en la comunidad;31:23 en la comunidad. Lit. en las puertas.
ocupa un puesto entre las autoridades del lugar.
Sámej
24Confecciona ropa de lino y la vende;
provee cinturones a los comerciantes.
Ayin
25Se reviste de fuerza y dignidad,
y afronta segura el porvenir.
Pe
26Cuando habla, lo hace con sabiduría;
cuando instruye, lo hace con amor.
Tsade
27Está atenta a la marcha de su hogar,
y el pan que come no es fruto del ocio.
Qof
28Sus hijos se levantan y la felicitan;
también su esposo la alaba:
Resh
29«Muchas mujeres han realizado proezas,
pero tú las superas a todas».
Shin
30Engañoso es el encanto y pasajera la belleza;
la mujer que teme al Señor es digna de alabanza.
Tav
31¡Sean reconocidos31:31 Sean reconocidos. Alt. Denle. sus logros,
y públicamente31:31 públicamente. Lit. en las puertas. alabadas sus obras!
