Остале мудре приче
1И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2Божија је слава да сакрива ствари,
а цару је слава да ствар истражује.
3Небо је високо, земља је дубока,
а и срца царска нико не истражи.
4Уклони са сребра згуру
и ето га чанак за ковача:
5уклони злога од цара
и у правди престо његов утврђен ће бити.
6Пред царем се не величај
и не стој на месту великаша;
7јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –
него да те понизи пред племићем.
А то25,7 Мисли се на племића из претходног стиха. што су ти очи виделе
8не доводи журно на суђење,
јер шта ћеш када те на крају
посрами ближњи твој?
9Реши спор са ближњем својим
и тајну другога не откривај;
10да те не би осрамотио онај који слуша
и зао глас остао на теби.
11Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
13Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
14Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
15Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25Што је студенa вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
Остале мудре приче
1И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2Божија је слава да сакрива ствари,
а цару је слава да ствар истражује.
3Небо је високо, земља је дубока,
а и срца царска нико не истражи.
4Уклони са сребра згуру
и ето га чанак за ковача:
5уклони злога од цара
и у правди престо његов утврђен ће бити.
6Пред царем се не величај
и не стој на месту великаша;
7јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –
него да те понизи пред племићем.
А то25,7 Мисли се на племића из претходног стиха. што су ти очи виделе
8не доводи журно на суђење,
јер шта ћеш када те на крају
посрами ближњи твој?
9Реши спор са ближњем својим
и тајну другога не откривај;
10да те не би осрамотио онај који слуша
и зао глас остао на теби.
11Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
13Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
14Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
15Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25Што је студенa вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
