1Боље је изабрати име него богатство големо
и благонаклоност је боља од сребра и злата.
2И богаташ и сиромах се срећу,
јер све их је Господ саздао.
3Обазрив човек примети невољу, па се скрије,
а лаковерни иду даље и буду кажњени.
4Обиље, част и живот су награда
за понизност и богобојазност.
5Замке су и трње на стази подлаца
а од њих је подалеко онај који чува душу своју.
6Васпитај дете за пут којим му ваља ићи
па и када остари од њега се одмакнути неће.
7Богати влада сиромасима,
а ко зајми служи зајмодавцу.
8Ко неправду сеје невољу ће жети,
сломиће се шиба гнева његовога.
9Благословен биће дарежљиви,
јер даје сиромаху парче свога хлеба.
10Отераш ли подругљивца, свађа престаће,
парничење и срамота нестаће.
11Ко воли чисто срце и милост му је на уснама
има цара за пријатеља.
12Очи Господње чувају знање,
он обара речи оних што неправду чине.
13Ленштина говори: „Лав је на улици!
Заклаће ме насред трга!“
14Јама дубока уста су блуднице,
у њу пашће онај на кога је Господ срдит.
15Дечије је срце свезано безумљем
које шиба опомене надалеко од њега уклања.
16И ко тлачи сиромаха да за себе згрне
и ко даје богатоме, сигурно им следи немаштина.
Мудре приче
Прва прича
17Приклони ухо, послушај речи мудрих људи
и срце приклони мом знању.
18Јер ће ти бити задовољство да их држиш у себи,
да буду спремне на уснама твојим.
19А да ти у Господу поуздање буде,
ја ти их данас објављујем, баш теби.
20Нисам ли их за тебе записао
тридесет мудрих прича
кроз савете и знање;
21да те упознам с истинитошћу поузданих речи,
како би узвратио поузданим речима онима који те шаљу?
Друга прича
22Не отимај сиромаху јер је сиромах,
не сатири убогога на судским вратима.
23Јер Господ ће бранити његов случај
и отеће душу онима што њима отимају.
Трећа прича
24Не дружи се с разјареним,
не иди са бесним човеком;
25јер ћеш навикнути на путеве његове
и себе ћеш уплести у замку.
Четврта прича
26Не буди од оних који руку дају
и од оних који јамче за дугове.
27Ако немаш довољно да платиш,
зашто да ти неко узме и постељу испод тебе?
Пета прича
28Не помичи древни међаш
што су твоји преци поставили.
Шеста прича
29Да ли си видео човека вештог у свом послу?
Пред царевима ће он стајати,
а неће стајати пред безначајним.
