1Ко потоци воде царево је срце у руци Господњој,
он га води како њему годи.
2У сопственим очима човеку је чист сваки пут,
али Господ проверава намере срца.
3Да се чини по праву и правди
Господу је милије од жртве.
4Узносите очи и охоло срце
светиљка су покварених, а то је грех.
5Намере марљивог једино обиљу воде,
а свих оних што срљају само сиромаштву.
6Стицање богатства језиком лажљивим
је попут паре лелујаве; у смрт срљају такви.
7Насилнике ће помести насиље њихово,
јер су одбили да чине по правди.
8Крив је пут кривца,
а недужно је дело недужнога.
9Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
10За злом жуди душа злотвора,
самилост му ближњи његов не види у оку.
11Казни подругљивца, па ће лаковерни постати мудар,
поучи разумног и схватиће поуку.
12Свеправедни мотри на кућу злога,
он обара зле у пропаст.
13Ко затвара ухо своје од плача убогог
и сам ће плакати, а услишен неће бити.
14Тајни поклон љутњу утишава
и мито у недрима поголему срџбу.
15Праведнику је радост да ради по правди,
а језа је за оне што неправду раде.
16Човек што залута с пута разумнога
завршиће у друштву покојних.
17Сиромашан човек биће ко воли весеље,
ко вино и уље воли богат бити неће.
18Злобник је откуп за праведника
и неверник за исправнога.
19Боље бити и у земљи пустој,
него са женом свадљивом и горопадном.
20Примамљиво благо и уље су у дому мудрог,
а безумни човек све то проћерда.
21Ко правди и љубави тежи
налази и живот и правду и част.
22Мудар се успиње у град јунака
и обара бедем њиховог уздања.
23Уста своја и језик свој ко чува,
од невоља себе брани.
24Бахати и охоли – име му подругљивац –
онај је што ради у обести безмерној.
25Ленштину убија његова жеља,
јер одбија да ради рукама.
26Он махнито тражи од јутра до сутра,
а праведник дели и не цицијаши.
27Мрске су жртве злобника,
а још више кад их приноси у злоби!
28Лажљиви сведок ће настрадати,
а човек који слуша с успехом ће да сведочи.
29Злобник на лицу показује дрскост,
а честити пут свој разазнаје.
30Ни мудрости ни знања,
ни савета нема насупрот Господу.
31За дан боја коњ је спреман,
али победа је од Господа.
1En las manos del Señor el corazón del rey es como un río:
sigue el curso que el Señor le ha trazado.
2A cada uno le parece correcto su proceder,21:2 A cada uno … su proceder. Lit. Todo camino del hombre recto a sus ojos.
pero el Señor juzga los corazones.
3Practicar la justicia y el derecho
lo prefiere el Señor a los sacrificios.
4Los ojos altivos, el corazón orgulloso
y la lámpara de los malvados son pecado.
5Los planes bien pensados: ¡pura ganancia!
Los planes apresurados: ¡puro fracaso!
6La fortuna amasada por la lengua embustera
se esfuma como la niebla y es mortal como una trampa.21:6 se esfuma … una trampa (LXX, Vulgata y algunos mss. hebreos); es niebla llevada de los que buscan la muerte (TM).
7La violencia de los malvados los destruirá,
porque se niegan a practicar la justicia.
8Torcido es el camino del culpable,
pero recta la conducta del hombre honrado.
9Más vale habitar en un rincón de la azotea
que compartir el techo con mujer pendenciera.
10El malvado solo piensa en el mal;
jamás se compadece de su prójimo.
11Cuando se castiga al insolente,
aprende21:11 aprende. Lit. se hace sabio. el inexperto;
cuando se instruye al sabio,
el inexperto adquiere conocimiento.
12El justo se fija en la casa del malvado,
y ve cuando este acaba en la ruina.
13Quien cierra sus oídos al clamor del pobre
llorará también sin que nadie le responda.
14El regalo secreto apacigua el enojo;
el obsequio discreto calma la ira violenta.
15Cuando se hace justicia,
se alegra el justo y tiembla el malhechor.
16Quien se aparta de la senda del discernimiento
irá a parar entre los muertos.
17El que ama el placer se quedará en la pobreza;
el que ama el vino y los perfumes jamás será rico.
18El malvado pagará por el justo,
y el traidor por el hombre intachable.
19Más vale habitar en el desierto
que con mujer pendenciera y de mal genio.
20En casa del sabio abundan las riquezas y el perfume,
pero el necio todo lo despilfarra.
21El que va tras la justicia y el amor
halla vida, prosperidad21:21 prosperidad. Alt. justicia. y honra.
22El sabio conquista la ciudad de los valientes
y derriba el baluarte en que ellos confiaban.
23El que refrena su boca y su lengua
se libra de muchas angustias.
24Orgulloso y arrogante, y famoso por insolente,
es quien se comporta con desmedida soberbia.
25La codicia del perezoso lo lleva a la muerte,
porque sus manos se niegan a trabajar;
26todo el día se lo pasa codiciando,
pero el justo da con generosidad.
27El sacrificio de los malvados es detestable,
y más aún cuando se ofrece con mala intención.
28El testigo falso perecerá,
y quien le haga caso será destruido21:28 será destruido. Alt. hablará. para siempre.
29El malvado es inflexible en sus decisiones;
el justo examina21:29 examina (LXX, Qumrán y varios mss. hebreos); ordena (TM). su propia conducta.
30De nada sirven ante el Señor
la sabiduría, la inteligencia y el consejo.
31Se prepara al caballo para el día de la batalla,
pero la victoria depende del Señor.
