1Бољи је и сиромах што честито живи,
него човек нечистих усана и безумник.
2И човек без знања је опак
и онај што срља, тај лута.
3Лудост човеку подрива пут
и срце му се на Господа гневи.
4Богатство доноси много пријатеља,
а сиромах је напуштен од свог пријатеља.
5Лажљив сведок неће проћи без казне
и ко лажи шири избавити се неће.
6Многи се додворавају великодушном
и сви су пријатељи са дарежљивим.
7Сиромаха мрзе сва браћа његова,
његови га пријатељи још више напуштају!
Он их тражи,
дозива их, а њих нема.
8Ко срце испитује, самог себе воли;
ко се држи разборитости проналази добро.
9Лажљив сведок неће проћи без казне,
настрадаће тај што лажи шири.
10Будаластом раскош не пристаје,
а камоли слузи да влада главарима.
11Човекова обазривост чува га од срџбе,
на част му је да пређе преко увреде.
12Царева је срџба лавић који риче,
а његова наклоност је ко роса по трави.
13Безуман син упропаштава оца свога,
а женине су свађе као стално прокишњавање.
14Кућа и имање наследство су од отаца,
а од Господа је жена обазрива.
15Лењост води у дубоки сан,
а докони ће гладовати.
16Живот свој чува ко заповест држи,
а умреће онај ко презире путеве своје.
17Господу позајмљује ко даје сиромаху,
он ће да му узврати за то доброчинство.
18Сина свога кажњавај докле има наде,
али срцем не пожели да га до смрти доведеш.
19Бесан човек плаћа глобу
и ако га од ње спасеш, мораћеш то поново да радиш.
20Слушај савет и прихвати укор
да постанеш мудар у зрелим данима.
21У срцу човека многе су намере,
али Господњи се наум остварује.
22Оданост је пожељна за човека19,22 Овај део стиха може да се преведе и овако: Човеку је на срамоту његова похлепа.;
боље и сиромашан него лажљив.
23Богобојазност значи живот,
па испуњен човек почива непохаран злом.
24Ленштина умаче руку у чанак,
али је устима својим не приноси.
25Шибај подругљивца па ће лаковерни постати мудар,
прекори разумног и схватиће поуку.
26Ко оца злоставља и тера мајку,
син је који доноси бруку и срамоту.
27Сине, престани, и слушај укор
да не застраниш од поука знања.
28Безвредан се сведок руга правди
и уста злих људи прождиру злобу.
29За подсмеваче спремљена је казна
и батина за леђа безумника.
1行为正直的穷人，
胜过诡诈的愚人。
2热诚却无知不足取，
行动急躁难免有错。
3人因愚昧而自毁前程，
他的心却抱怨耶和华。
4财富招来许多朋友，
穷人却遭朋友抛弃。
5作伪证者难免受罚，
撒谎的人罪责难逃。
6大家都讨好慷慨的人，
人人都结交好施赠的。
7穷人被亲人厌弃，
朋友都远远躲避。
他苦苦哀求，也无人理会。
8得到智慧的珍惜生命，
持守悟性的享受福乐。
9作伪证者难免受罚，
撒谎的人自取灭亡。
10愚人奢华宴乐不相宜，
奴隶管辖王子更离谱。
11智者不轻易发怒，
饶恕是他的荣耀。
12君王的震怒像雄狮怒吼，
君王的恩泽如草上甘露。
13愚昧之子是父亲的灾殃，
争闹之妻如雨滴漏不止。
14房屋钱财是祖先的遗产，
贤慧之妻乃耶和华所赐。
15懒惰使人沉睡，
懈怠使人挨饿。
16遵守诫命的保全性命，
藐视诫命的自寻死路。
17善待穷人等于借贷给耶和华，
耶和华必回报他的善行。
18管教孩子宜早不宜晚，
不可任由他走向灭亡。
19脾气暴躁的人必吃苦头。
你若救他，一次肯定不够。
20你要受教听劝，
以便得到智慧。
21人心中有许多计划，
唯耶和华的旨意成就。
22人心爱慕忠诚，
受穷胜过撒谎。
23敬畏耶和华使人得享生命，
安然满足，免遭祸患。
24懒惰人手放在餐盘，
却懒得送食物进嘴。
25责打嘲讽者，愚人学会谨慎；
责备明哲人，他会增长见识。
26苛待父亲的人可鄙，
逼走母亲的人可耻。
27孩子啊，你若不听教诲，
就会偏离知识。
28作伪证者嘲讽公义，
恶人的口吞吃罪恶。
29刑罚对付嘲讽者，
鞭子责打愚人背。
