1Благи одговор утишава гнев,
а груба реч покреће јарост.
2Језик мудрих добро влада знањем,
а уста безумних бљују безумљем.
3Господње су очи на свакоме месту,
мотрећи на зле и на добре.
4Здрав је језик ко дрво живота,
а дух слама језик поган.
5Безумник презире опомену свога оца,
а разборит је ко мари за укор.
6Велико је благо у дому праведника,
а злобнику је мука да заради.
7Знање расипају уста мудрих људи,
што не чини срце безумника.
8Гадна је Господу жртва зликоваца,
молитва честитих њему је милина.
9Господу је мрзак пут злобника,
а воли онога који правду следи.
10Немило је поучење за онога ко се одриче пута,
а умреће онај ко мрзи прекор.
11Пред Господом су и Свет мртвих и трулеж мртвих,
а камоли срца људских потомака.
12Подругљивац не воли онога који га кори
и не иде код мудрих људи.
13Весело срце ведри лице,
жалосно срце слама дух.
14Разборито срце тежи знању,
а уста се безумника безумљем хране.
15Немили су сви дани невољника,
а човек се доброг срца гости непрестано.
16Боље је и мало у богобојазности,
него благо силно и са њим стрепња.
17Бољи је тањир поврћа у љубави,
него утовљени во у мржњи.
18Гневан човек распаљује свађу,
а смирени човек утишава сукоб.
19Пут ленштине је обрастао трњем,
а пут је честитих поравнан.
20Мудар син радује оца,
а безуман човек презире мајку своју.
21Безумника радује безумље,
а разборит човек равно иде путем.
22Науми се изјалове кад нема савета,
а остваре с мноштвом саветника.
23Човек се радује кад одговори тачно;
како је добра реч у право време!
24Стаза живота за разумног према горе води,
и не да му према доле, у Свет мртвих да скрене.
25Господ руши кућу гордих људи
и јача међу удовице.
26Намере зликовца гадне су Господу,
а чисте су му речи љубазности.
27Кући својој беду наваљује ко нечасно и лакомо стиче,
а живеће онај човек ком се мито гади.
28Срце праведника промишља одговор,
а уста покварених људи злом бљују.
29Господ је далеко од покварењака,
а слуша молитву праведника.
30Бистар поглед и срце весели,
а добре вести подмлађују кости.
31Ухо које слуша поуку живота,
трајаће у друштву мудрих људи.
32Ко не мари за опомену, презире сам себе,
а ко слуша укор стиче разборитост.
33Богобојазност је поука мудрости,
а пре части долази понизност.
1Kuyankha kofatsa kumathetsa mkwiyo,
koma mawu ozaza amautsa ukali.
2Munthu wanzeru amayankhula zinthu za nzeru,
koma pakamwa pa zitsiru pamatulutsa za uchitsiru.
3Maso a Yehova ali ponseponse,
amayangʼana pa oyipa ndi abwino omwe.
4Kuyankhula kodekha kuli ngati mtengo wopatsa moyo,
koma kuyankhula kopotoka kumapweteka mtima.
5Chitsiru chimanyoza mwambo wa abambo ake,
koma wochenjera amasamala chidzudzulo.
6Munthu wolungama amakhala ndi chuma chambiri,
zimene woyipa amapindula nazo zimamugwetsa mʼmavuto.
7Pakamwa pa anthu anzeru pamafalitsa nzeru;
koma mitima ya zitsiru sitero.
8Nsembe za anthu oyipa zimamunyansa Yehova,
koma amakondwera ndi pemphero la anthu owona mtima.
9Ntchito za anthu oyipa zimamunyansa Yehova
koma amakonda amene amafunafuna chilungamo.
10Amene amasiya njira yabwino adzalangidwa koopsa.
Odana ndi chidzudzulo adzafa.
11Manda ndi chiwonongeko ndi zosabisika pamaso pa Yehova,
nanji mitima ya anthu!
12Wonyoza sakonda kudzudzulidwa;
iye sapita kwa anthu anzeru.
13Mtima wokondwa umachititsa nkhope kukhala yachimwemwe,
koma mtima wosweka umawawitsa moyo.
14Mtima wa munthu wozindikira zinthu umafunafuna nzeru,
koma pakamwa pa zitsiru pamadya uchitsiru wawo.
15Munthu woponderezedwa masiku ake onse amakhala oyipa,
koma mtima wachimwemwe umakhala pa chisangalalo nthawi zonse.
16Kuli bwino kukhala ndi zinthu pangʼono nʼkumaopa Yehova,
kusiyana ndi kukhala ndi chuma chambiri uli pamavuto.
17Kuli bwino kudyera ndiwo zamasamba pamene pali chikondi,
kusiyana ndi kudyera nyama yangʼombe yonenepa pamene pali udani.
18Munthu wopsa mtima msanga amayambitsa mikangano,
koma munthu woleza mtima amathetsa ndewu.
19Njira ya munthu waulesi ndi yowirira ndi mtengo waminga,
koma njira ya munthu wolungama ili ngati msewu waukulu.
20Mwana wanzeru amakondweretsa abambo ake,
koma mwana wopusa amanyoza amayi ake.
21Uchitsiru umakondweretsa munthu wopanda nzeru,
koma munthu womvetsa zinthu amayenda mowongoka.
22Popanda uphungu zolinga zako munthu zimalephereka,
koma pakakhala aphungu ambiri zolinga zimatheka.
23Munthu amakondwera ndi kuyankha koyenera,
ndipo mawu onena pa nthawi yake ndi okoma.
24Munthu wanzeru amatsata njira yopita ku moyo
kuti apewe malo okhala anthu akufa.
25Yehova amapasula nyumba ya munthu wonyada
koma amasamalira malo a mkazi wamasiye.
26Maganizo a anthu oyipa amamunyansa Yehova,
koma mawu a anthu oyera mtima amamusangalatsa.
27Munthu wofuna phindu mwachinyengo amavutitsa banja lake,
koma wodana ndi ziphuphu adzakhala ndi moyo.
28Munthu wolungama amaganizira za mmene ayankhire,
koma pakamwa pa munthu woyipa pamatulutsa mawu oyipa.
29Yehova amakhala kutali ndi anthu oyipa,
koma amamva pemphero la anthu olungama.
30Kuwala kwa maso kumasangalatsa mtima
ndipo uthenga wabwino umalimbitsa munthu.
31Womvera mawu a chidzudzulo amene apatsa moyo
adzakhala pakati pa anthu anzeru.
32Amene amanyoza mwambo amadzinyoza yekha,
koma womvera mawu a chidzudzulo amapeza nzeru zomvetsa zinthu.
33Kuopa Yehova kumaphunzitsa munthu nzeru,
ndipo kudzichepetsa ndi ulemu chili patsogolo ndi kudzichepetsa.
