1Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
