Приче Соломонове 14 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Приче Соломонове 14:1-35

1Свака мудра жена кући своју кућу,

а безумна је жена раскућује рукама својим.

2Господа се боји ко честито живи,

а презире га онај ко покварено живи.

3Безумников говор је батина за леђа његова,

а мудре чувају уста њихова.

4Где волова нема и јасле су чисте,

у снази је вола обиље плодова.

5Веран сведок не говори лажи,

а лажљиви сведок одише лажима.

6Подругљивац мудрост тражи и не налази је,

а поучен човек знање проналази лако.

7Иди од безумника,

од њега нећеш чути паметне речи.

8Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,

а безумље безумних је обмана.

9Безумници се ругају греху,

а међу честитима је добра воља.

10Срцу је позната горчина његова

и туђинац не дели његово весеље.

11Кућа ће злобника бити разорена,

а шатор праведника ће процветати.

12Неки пут пред човеком као да је прав,

али завршава на путевима смрти.

13Срце боли и у смеху,

а и радост на свом крају понекад је жалост.

14Својих ће се путева наситити отпадник,

а и добар човек биће сит од својих.

15Лаковерни свачему верује,

а обазрив пази на свој корак.

16Мудар се човек боји греха, клони га се,

а немудар је распојасан, у себе сигуран.

17Будаласто ради човек који брзо плане,

а и сплеткарош је омражен.

18Лаковерним следује безумље,

а обазриви се знањем ките.

19Пред добрим ће се људима злобници клањати

и покварењаци пред вратима праведних.

20И суседу своме мрзак је сиромах,

а много је оних што воле богатога.

21Грешан је човек што презире ближњег свога,

а благословен је онај који је наклоњен понизнима.

22Не застрањују ли сплеткароши?

Милост и истина онима што добро смишљају.

23Од сваког вреднога рада долази зарада,

а од празних прича само оскудица.

24Мудрима је круна њихово богатство,

немудрост је немудрог глупава.

25Истинољубив сведок спасава животе,

а лажљиви слаже чим зине.

26У богобојазности је поуздање јаком

и уточиште деци његовој.

27Врело је живота богобојазност

и одвраћа од смртних замки.

28Царева је слава у мноштву народа,

а кад живља нема, тад владар пропада.

29Ко се споро срди врло је разборит,

а ко брзо плане велича безумље.

30Здраво срце – здраво тело;

љубомора – трулеж у костима.

31Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,

а слави га онај што се убогом смилује.

32Опаки ће срушен бити опакошћу својом,

а праведник и у смрти уточиште има.

33Мудрост почива у срцу разумног човека,

чак је и у нутрини безумника обелодањена.

34Праведност уздиже народ,

а грех је срамота народу.

35Цар поштује слугу што честито ради,

а гневан је на онога што ради срамотно.