1Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
1La mujer sabia edifica su casa;
la necia, con sus manos la destruye.
2El que va por buen camino teme al Señor;
el que va por mal camino lo desprecia.
3De la boca del necio brota arrogancia;
los labios del sabio son su propia protección.
4Donde no hay bueyes, el granero está vacío;
con la fuerza del buey aumenta la cosecha.
5El testigo verdadero jamás engaña;
el testigo falso propaga mentiras.
6El insolente busca sabiduría y no la halla;
para el entendido, el conocimiento es cosa fácil.
7Mantente a distancia del necio,
pues en sus labios no hallarás conocimiento.
8La sabiduría del prudente es discernir sus caminos,
pero al necio lo engaña su propia necedad.
9Los necios hacen mofa de sus propias faltas,
pero los íntegros cuentan con el favor de Dios.
10Cada corazón conoce sus propias amarguras,
y ningún extraño comparte su alegría.
11La casa del malvado será destruida,
pero la morada del justo prosperará.
12Hay caminos que al hombre le parecen rectos,
pero que acaban por ser caminos de muerte.
13También de reírse duele el corazón,
y hay alegrías que acaban en tristeza.
14El inconstante recibirá todo el pago de su inconstancia;
el hombre bueno, el premio de sus acciones.
15El ingenuo cree todo lo que le dicen;
el prudente se fija por dónde va.
16El sabio teme al Señor y se aparta del mal,
pero el necio es arrogante y demasiado confiado.
17El iracundo comete locuras,
pero el prudente sabe aguantar.14:17 sabe aguantar (LXX); es odiado (TM).
18Herencia de los inexpertos es la necedad;
corona de los prudentes, el conocimiento.
19Los malvados se postrarán ante los buenos;
los impíos, ante el tribunal14:19 ante el tribunal. Lit. ante la puerta. de los justos.
20Al pobre hasta sus amigos lo aborrecen,
pero son muchos los que aman al rico.
21Es un pecado despreciar al prójimo;
¡dichoso el que se compadece de los pobres!
22Pierden el camino los que maquinan el mal,
pero hallan amor y verdad los que hacen el bien.
23Todo esfuerzo tiene su recompensa,
pero quedarse solo en palabras lleva a la pobreza.
24La corona del sabio es su sabiduría;14:24 su sabiduría (LXX); su riqueza (TM).
la de los necios, su necedad.
25El testigo veraz se libra de la muerte,
pero el testigo falso miente.
26El temor del Señor es un baluarte seguro
que sirve de refugio a los hijos.
27El temor del Señor es fuente de vida,
y aleja al hombre de las redes de la muerte.
28Gloria del rey es gobernar a muchos;
un príncipe sin súbditos está arruinado.
29El que es paciente muestra gran discernimiento;
el que es agresivo muestra mucha insensatez.
30El corazón tranquilo da vida al cuerpo,
pero la envidia corroe los huesos.
31El que oprime al pobre ofende a su creador,
pero honra a Dios quien se apiada del necesitado.
32El malvado cae por su propia maldad;
el justo halla refugio en su integridad.14:32 en su integridad (LXX y Siríaca); en su muerte (TM).
33En el corazón de los sabios mora la sabiduría,
pero los necios ni siquiera la conocen.14:33 los necios ni siquiera la conocen (LXX y Siríaca); los necios la conocen (TM).
34La justicia enaltece a una nación,
pero el pecado deshonra a todos los pueblos.
35El rey favorece al siervo inteligente,
pero descarga su ira sobre el sinvergüenza.
