Плач Јеремијин 5 – NSP & KJV

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 5:1-22

Народ плаче пред Богом

1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;

погледај, види нашу срамоту.

2У туђинске руке пала је баштина наша,

странци се шире по нашим домовима.

3Очева наших нема, сирочад смо постали,

мајке су наше сада удовице.

4Воду за пиће новцем плаћамо,

дрва за гориво такође купујемо.

5Гоне нас као теглеће живинче;

исцепани смо, а не дају нам одмора.

6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији

да бисмо имали хлеба да преживимо.

7Наши преци згрешише, али њих нема,

па ми испаштамо за кривице њихове.

8Над нама владају простаци робови

и од њихове силе нико да нас избави.

9Убице харају по земљи,

стављамо живот на коцку идући по храну.

10Од глади горимо као у грозници,

и кожа је наша као пећ ужарена.

11На светињи, на Сиону, силују жене,

по Јудиним насељима девојке.

12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,

ни старце наше неће да поштују.

13Младићи као робови окрећу жрвњеве,

дечаци падају под бременима дрва.

14Старци више не седе пред вратима,

младих људи свирка више се не чује.

15Ишчезла је радост из наших живота:

уместо да играмо, ми смо ојађени.

16Са главе је наше круна пала.

Народ признаје грехе

Згрешили смо, сада тешко нама.

17Ето зато срце наше болује!

Ето, зато се очи наше замутише!

18Зато је сионска гора опустошена.

Зато се шакали шуњају по тој пустоши.

Молитва за избављење

19Ти, Господе, остајеш довека,

твој је престо од колена до колена.

20Немој нас занавек заборавити,

немој нас за дуго време оставити.

21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!

Обнови славу нашу из негдашњих дана.

22Зар да нас одбациш потпуно?

Да се на нас срдиш бескрајно?

King James Version

Lamentations 5:1-22

1Remember, O LORD, what is come upon us: consider, and behold our reproach. 2Our inheritance is turned to strangers, our houses to aliens. 3We are orphans and fatherless, our mothers are as widows. 4We have drunken our water for money; our wood is sold unto us.5.4 is…: Heb. cometh for price 5Our necks are under persecution: we labour, and have no rest.5.5 Our…: Heb. On our necks are we persecuted 6We have given the hand to the Egyptians, and to the Assyrians, to be satisfied with bread. 7Our fathers have sinned, and are not; and we have borne their iniquities. 8Servants have ruled over us: there is none that doth deliver us out of their hand. 9We gat our bread with the peril of our lives because of the sword of the wilderness. 10Our skin was black like an oven because of the terrible famine.5.10 terrible: or, terrors, or, storms 11They ravished the women in Zion, and the maids in the cities of Judah. 12Princes are hanged up by their hand: the faces of elders were not honoured. 13They took the young men to grind, and the children fell under the wood. 14The elders have ceased from the gate, the young men from their musick. 15The joy of our heart is ceased; our dance is turned into mourning. 16The crown is fallen from our head: woe unto us, that we have sinned!5.16 The…: Heb. The crown of our head is fallen

17For this our heart is faint; for these things our eyes are dim. 18Because of the mountain of Zion, which is desolate, the foxes walk upon it. 19Thou, O LORD, remainest for ever; thy throne from generation to generation. 20Wherefore dost thou forget us for ever, and forsake us so long time?5.20 so…: Heb. for length of days? 21Turn thou us unto thee, O LORD, and we shall be turned; renew our days as of old. 22But thou hast utterly rejected us; thou art very wroth against us.5.22 But…: or, For wilt thou utterly reject us?