Народ плаче пред Богом
1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају нам одмора.
6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
Молитва об избавлении
1Вспомни, о Вечный, что случилось с нами,
взгляни и посмотри на бесчестие наше.
2Наследие наше досталось чужим,
дома наши – иноземцам.
3Мы стали сиротами – отца лишились,
матери наши овдовели.
4Воду свою мы пьём за плату,
отдаём деньги за наши же дрова.
5Преследуют нас по пятам,
мы измучены и не находим покоя.
6Мы протягивали руку к Египту и Ассирии,
прося у них хлеба.
7Наши отцы грешили – их уже нет,
а мы несём наказание за их беззакония.
8Рабы господствуют над нами,
и некому вызволить нас из их рук.
9Рискуя своей жизнью, мы добываем хлеб свой,
потому что меч подстерегает нас в пустыне.
10Кожа наша раскалилась от сильного голода,
как будто побывала в печи.
11Женщин бесчестят в Иерусалиме5:11 Букв.: «на Сионе».,
девушек – в городах иудейских.
12Вожди повешены руками захватчиков,
старцев они не уважают.
13Юноши трудятся за жерновами,
и мальчики падают под ношами дров.
14Старцы перестали сидеть у городских ворот,
юноши больше не поют.
15Радость покинула наши сердца,
танцы наши сменились плачем.
16Упал венец с головы нашей;
горе нам, согрешившим!
17Слабеют из-за этого сердца наши,
и мрак затмевает глаза.
18Опустела гора Сион,
и шакалы бродят по ней.
19Ты, о Вечный, – Царь навеки,
престол Твой – из поколения в поколение.
20Почему же Ты до сих пор не вспомнил нас?
Почему оставляешь нас на столь долгое время?
21Верни нас к Себе, Вечный, и мы возвратимся,
обнови наши дни подобно дням, давно миновавшим.
22Или Ты полностью отверг нас,
и гневу Твоему нет меры?
