Песников бол
1Ја сам човек који је упознао беду;
искусио сам како Бог кажњава.
2Мене одведе, мене примора;
ходам без светлости, а тмина све гушћа.
3Лично мене он бије и туче,
његови ударци не престају.
4Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
он ломи кости моје.
5У ропски ме јарам упрегао,
тешкоће је на мене навалио,
6натерао да живим у тмини,
мртвац затворен довека.
7Зазида ме, излаза ми нема;
ја сам сужањ с тешким оковима.
8Вичем, вапим да ми он помогне,
али он ми молитву одбија.
9Тесаним каменом ми је зазидао,
на све стране закрчио друмове, путеве.
10Као медвед на ме вреба,
као лав се на ме баца.
11По беспућу гони ме и комада,
оставља ме да бих тамо умро.
12Запиње лук свој и гађа,
као да сам ја мета његових стрела.
13У нутрину стреле ми је сасуо,
у моје тело дубоко их зарио.
14Народ ми се вазда подсмева,
за поругу служим свима.
15Он горчином мене храни,
пеленом ме он напаја.
16Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
у пепео мене закопава.
17Заборавих шта је мир и здравље,
више не знам шта је живот добри.
18Нема мени још много живљења,
ишчезла је моја нада у Господа.
Хоће ли Бог помоћи?
19Мислим на своје муке и потуцања,
то ми је слично пелену, слично отрову.
20Мислим на то без престанка,
душа моја сахне у мени.
21Невољу носим у срцу своме,
али гајим наду у мислима:
22Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
јер није пресушило милосрђе његово,
23они се обнављају сваког јутра,
верност му је зајамчена као излазак сунца.
24Кад Господа имам, ништа ми не треба,
и зато се уздам у њега.
Бог – једино уздање
25Господ је добар према човеку
који се у Бога узда, који га тражи.
26Добро је чекати га смирено,
очекивати спасење од Господа.
27Најбоље је у младости
своме се јарму научити.
28Патниче, седи усамљен и ћути,
Бог је то наметнуо.
29Поклонимо се до тла прашњавога,
можда још има наде.
30Ако нас туче, нека туче;
ако нам се руга, нека се руга.
31Господ ипак има милосрђа,
за вечност нас неће одбацити;
32смиловаће се иако нас је растужио,
његова је милост постојана;
33њему није мило да нас понижава
и да на људе наваљује тугу.
34Када сужње газе мучитељи,
када дух им ломе у тамници,
35када људе лишавају права,
када се укида што је Свевишњи установио,
36када се правда изврће на суду,
зар Господ све то не види?
37Човек каже па се и не збуде,
али Господ заповеда и то бити мора.
38Када Свевишњи одреди
онда и несрећа и добро долази.
39Зашто се буни човек?
Свако добија према греху своме.
Признање пред Богом
40Испитајмо, размотримо путеве своје,
вратимо се Господу своме.
41Отворимо своја срца,
молимо се Богу небескоме.
42Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
а ти нам праштао ниси.
43Гневом си се заогрнуо,
гонио нас, убијао, ниси штедео.
44Облаком си се заогрнуо,
наша молитва није продрла до тебе.
45Сметлиште си од нас начинио,
сви народи су нас презрели.
46На нас су се искезили
сви наши душмани.
47Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
живимо у страху и затирању.
48Потоци суза из мојих очију теку
због разарања мога народа.
Паћеничка жалост
49Сузе моје теку без престанка,
из очију лију и стати неће,
50док нас не погледа
и не види Господ са небеса.
51Жалост ме раздире кад гледам очима
шта се догађа у граду женама.
52Као птицу прогоне ме стално,
а немају зашто да ме мрзе.
53Живога ме у јаму бацише
и камењем затрпаше.
54Вода ми се склопи изнад главе,
те помислих: „Са мном је свршено.“
Бог избавља и плаћа
55Из дубине, из јаме, о, Господе,
призвах име твоје.
56Глас мој ти си чуо,
послушај вапаје моје!
57Кад завапих, ти се нађе близу.
Ти ми рече: „Немој се бојати!“
58Ти си ми, Господе, извојевао правду,
ти си ми живот откупио.
59Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
Ти ми правду на суду досуди.
60Ти знаш како ми се свете непријатељи,
какве сплетке против мене плету.
61Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
какве сплетке против мене плету.
62Кад говоре и кад мисле противници,
поваздан су против мене.
63Кад седају и кад устају,
ти их видиш, мени се ругају.
64Ти, Господе, казни како доликује,
према ономе што су учинили.
65Ти прокуни срца њихова,
ти их испуни очајним мукама.
66Ти их у гневу гони, са земље истреби.
Господе, нека их не буде испод неба.
