Плач Јеремијин 2 – NSP & KLB

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 2:1-22

Гнев Божији је велик

1Када се Господ разгневио,

ћерку је сионску у таму завио.

Сјајни град светлости небеске,

у рушевине претвори земаљске.

Славни Дом, дику Израиљеву,

он напусти у дан гнева свога.

2Господ је сатро без милости,

сва села у Јаковљевој земљи.

Кад се разгневио, он је разорио

све тврђаве што држе Јудејци;

са земљом је сравнио и проклео

царство и његове главаре.

3У распаљеној својој јарости,

сву моћ израиљску он је скрхао.

Кад је непријатељ насрнуо,

десницу своју Бог нам је ускратио.

Као огањ плануо је у Јакову,

око себе све је попалио.

4Као непријатељ лук је свој затегао,

као душман је навалио,

убијао све што нам је оку драго,

све чему се радовасмо.

На шаторе ћерке сионске

сасу своју срџбу распаљену.

5Господ је као непријатељ постао:

Израиљев народ разорио,

све његове дворе порушио,

све тврђаве њему разорио;

Јудином народу умножио је јаде,

нагомилао јецање и уздисаје.

Одбачени, укинути, разорени…

6Сеницу је растурио у комаде,

разорио место за службе Божије.

На Сиону Господ у заборав баци

и празник и суботу;

разгневио се и презрео

и цара и свештеника.

7Господ је свој жртвеник одбацио,

Светилиште своје је оскрнавио;

предао у руке душманске

да руше бедеме и дворе,

да урлају по Господњем Дому,

где ми некад празновасмо.

8Господ је одлучио да руши,

да попадају зидови ћерке сионске;

одредио је меру рушења

и није се устезала рука његова.

Спољни зидови, други ред зидова,

оронули тужно леже.

9Вратнице су спаљене и поломљене,

он им је здробио резе и греде.

Цар и кнезови су у прогонству,

нема никог да нас учи Закону,

нити се јављају виђења,

дар Господњи пророцима.

10Старешине ћерке сионске

по земљи су поседали и ћуте,

главе своје прашином посипају,

обавили кострет око тела.

Све до земље спустиле су главе

јерусалимске девојке младе.

11Од плакања ишчилеше ми очи,

у ропцу ми душа грца,

жалост ме је исцрпла потпуно,

јер посматрам слом народа мога:

деца и одојчад умиру

по трговима града срушенога.

12Говораху својим матерама:

„Где је жито? Где је пиће?“

и слично рањеницима обамиру

по трговима града срушенога

и душе своје испуштају

на грудима својих мајки.

Стварност је сурова

13О, Јерусалиме, о, мили граде,

коме си сличан, налик си на кога?

Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска?

Да ли је овако пострадао ико?

Несрећа је твоја безгранична, као море.

Да те исцели неко?

14Твоји пророци немају пророштва

осим обмана и лажи.

На кривицу твоју не указују,

заваравају те,

од изгнанства одвраћају.

Лажним те пророштвима убеђују,

те избегаваш покајање.

15Руга ти се, пљеска рукама

народ који пролази крај града.

Звижде и главом одмахују

над рушевинама јерусалимским:

„Је ли то та варош савршено лепа?

Је ли то радост целе земље?“

16Смеју ти се, над тобом се церекају

сви непријатељи твоји.

Криве усне, кезе зубе,

па говоре: „Ми смо га слистили!

Ово је оно што смо чекали!

Дочекасмо. Очи наше видеше!“

17Господ је извршио своју намеру,

одржао је реч своју.

Од давнина нас је он опомињао,

сад нас без милости разорио.

Непријатељ победнички ликује,

противник се нашем поразу весели.

Вапај и молитва – то остаје пред Богом

18И зидови твоји нека вапе,

јецај, ћерко сионска, призивај Господа!

Нека теку сузе твоје

као потоци и дању и ноћу.

Не дај себи одмора, наричи!

Не дај мира зеницама, плачи!

19Током ноћи дижи се и вичи,

призивај га сваког часа,

изливај срце као воду пред лицем Господа,

да се смилује нејачи твојој,

деци што од глади скапавају

по угловима свих улица.

20Погледај, погледај, о, Господе!

Кога си то на муке бацио?

Зар жене да пород свој једу?

Зар оне што у наручју њишу?

Зар у самом Светилишту кољу

свештенике твоје и пророке твоје?

21По улици леже у прашини,

мртва леже деца са старцима;

девојке моје и младићи

леже мачем побијени.

Ти их поби у дан гнева свога,

ти их покла без милости.

22Као да је дан празника, са свих страна

сабрао си све ужасе на ме.

У дан гнева твога

нико није преживео, нико утекао.

Децу моју одњихану и одраслу

побио је душманин клети.

Korean Living Bible

예레미야애가 2:1-22

예루살렘에 대한 여호와의 분노

1아, 슬프다! 여호와께서 시온을 분노의 구름으로 덮어 버리셨구나. 그가 이스 라엘의 영광을 하늘에서 땅으로 던지시고 분노하신 날에 그 2:1 원문에는 ‘발등상을’성전도 기억하지 않으셨다.

2여호와께서 이스라엘의 모든 집을 아낌없이 쓸어 버리시고 그의 분노로 유다의 견고한 성을 헐어 바닥까지 무너져내리게 하셨으며 그 나라와 지도자들을 욕되게 하셨네.

3그가 무서운 분노로 이스라엘의 모든 힘을 꺾어 버리셨으며 원수가 접근할 때 도움의 손을 거두시고 맹렬한 불로 이스라엘 땅을 모조리 태우셨네.

4그가 원수처럼 활을 당겨 아름답게 보이는 자들을 모조리 죽이셨으며 예루살렘에 그의 분노를 불처럼 쏟으셨다.

5여호와께서 원수처럼 이스라엘을 삼키셨으니 모든 궁전을 삼키고 요새를 파괴하셔서 유다 백성에게 슬픔과 탄식을 더하셨다.

6여호와께서 성전을 정원의 초막처럼 허시고 그 모이는 장소를 파괴하셨으며 시온이 명절과 안식일을 잊게 하시고 분노하심으로 왕과 제사장을 멸시하셨다.

7여호와께서 자기 제단을 거절하시고 자기 성소를 버리셨으며 궁전의 담을 원수들에게 맡겨 헐게 하시고 그들이 성전에서 명절날처럼 떠들어대게 하셨네.

8여호와께서 시온의 성벽을 헐기로 작정하시고 측량줄을 갖다 댄 채 무너지게 하시므로 망대와 성벽이 통곡하며 폐허로 변하고 말았다.

9그 성문이 땅에 묻히고 빗장은 꺾여 파괴되었으며 왕과 대신들이 이방 나라로 끌려갔으니 이제는 율법도 없고 예언자들은 여호와의 계시를 받지 못하는구나.

10시온의 장로들은 아무 말 없이 땅에 주저앉아 티끌을 머리에 뒤집어쓰고 굵은 삼베 옷을 입었으며 예루살렘 처녀들은 땅으로 머리를 떨구었다.

11내가 울다가 눈이 피로해졌으며 내 영혼이 속에서 번민하고 내 심장은 땅에 쏟아졌으니 내 백성이 멸망하여 어린 아이들과 젖먹이들이 길거리에서 기절함이라.

12그들이 부상당한 자처럼 길거리에 쓰러지고 어머니의 품에서 서서히 죽어 가며 2:12 원문에는 ‘곡식과 포도주’먹을 것을 달라고 애원하는구나.

13예루살렘아, 내가 너를 위해 무슨 말을 하며 네 슬픔을 어디에 비할 수 있겠는가? 시온아, 내가 너를 무엇에 비교하여 너를 위로할까? 네 상처가 바다처럼 깊으니 누가 너를 고칠 수 있겠느냐?

14네 예언자들이 너에게 한 예언은 다 거짓되고 쓸모없는 것들뿐이었으므로 그들은 네가 포로로 끌려가지 않도록 너를 경고하여 네 죄를 드러내지 못했으니 그들은 거짓되고 나쁜 길에 빠져들게 하는 환상만 보았음이라.

15지나가는 자들이 다 너를 보고 머리를 흔들며 “이것이 아름답다던 성이냐? 이것이 천하의 자랑거리로 소문난 성이냐?” 하고 비웃고 있다.

16너의 모든 원수들이 너를 향해 입을 벌려 조소하며 이를 갈고 “우리가 그를 삼켰다. 우리가 이 날을 기다려 왔더니 이제야 보게 되었다” 하는구나.

17여호와께서는 작정하신 일을 행하시고 옛날에 선포하신 말씀을 이루셨다. 그가 너를 불쌍히 여기지 않으시고 너를 파멸시켜 원수들이 너를 보고 기뻐하며 그 힘을 자랑하도록 하셨다.

18백성들이 여호와께 부르짖는 소리를 들어 보아라. “예루살렘의 성벽아, 너는 밤낮 눈물을 강물처럼 흘려라. 너는 쉬지 말고 계속 울며 슬퍼하여라.

19“너는 초저녁부터 일어나 부르짖으며 네 마음을 여호와 앞에 물쏟듯 쏟아 놓아라. 너는 거리에서 굶주려 죽어 가는 네 어린 자녀들의 생명을 위하여 여호와께 손을 들고 부르짖어라.”

20여호와여, 보소서. 주께서 누구에게 이처럼 행하셨습니까? 여자들이 자기가 키우는 자식을 잡아먹고 제사장들과 예언자들이 바로 성소에서 죽음을 당하고 있습니다!

21젊은 자와 늙은 자가 함께 길바닥에 쓰러졌으며 처녀 총각들이 원수들의 칼날에 죽음을 당했으니 주는 분노하신 날에 저들을 불쌍히 여기지 않고 마구 죽이셨습니다.

22명절날에 사람을 초대하듯이 주는 내 사방에 두려움을 불러들였습니다. 여호와께서 분노하신 날에 피하거나 살아 남은 자가 없습니다. 내가 보살피며 기르는 자들을 내 원수가 모조리 죽였습니다.